Karl Kraus, Nenad Prokić - Poslednji dani čovečanstva

[Braca]

Karl Kraus - Nenad Prokić

Poslednji dani čovečanstva

Prevod: Matilda Trifunović

Lica:
ZANOVETALO, KARL KRAUS
ŠALEKOVA
POVOLNI
POKORNI
NOVOTNI
GENERAL
GENERAL-LAJTNANT, NEPALEK
PUKOVNIK, BARON
GROF
MAJOR
NEPALEKOVICA
FALOTA
OPTIMIST
PATRIOTA
CIVIL HONORABILIS
ANGELUS NOVUS
PIPI HENDI
FOTOREPORTER
REPORTER
KOLPORTER
PORUČNIK


PROLOG

Vojno groblje. More belih kamenih krstova. TV ekipa CNN tiho i užurbano vrši pripreme za snimanje. Pale se reflektori. Karl Kraus drži mikrofon. Pada kiša.
KARL KRAUS: Ova drama je krv vaše krvi i njen sadržaj je sadržaj nezamislivih godina, koje ne mogu dosegnuti nijedno budno čulo, koje nisu dostupne nijednom sećanju i koje su očuvane samo u krvavom snu, jer su operetske lidnosti odigrale tragediju čovečanstva. Radnja se odigrava u stotinama scena i paklova, nemoguća je, rastočena, nejunačka. Najneverovatnija dela zaista su se dogodila, najneverovatnije rečenice čije bezumlje trajno odzvanja doslovno su izgovarane. Ljudi su svedeni na izvršioce jedne sadašnjosti koja nije meso, nije krv, već mastilo, svedeni su na senke i marionete, na formulu svoje beznačajnosti. Larve i lemuni, maske tragičnog karnevala, jer tako mora biti zato što u ovom zemaljskom životu, uslovljenom slučajem, ništa nije slučajno. Ko ima slabe živce, mada dovoljno jake da podnese vreme, neka se udalji. Ne treba očekivati da jedna sadašnjost u kojoj je to moglo biti, zlodela shvati kao nešto drugo izuzev izmišljotine. Jer, iznad sve poruge rat je sramota ljudi koji više ništa ne žele da znaju o njemu na taj način što, doduše, podnose da ga ima, ali ne i da ga je bilo. Oni koji su preživeli, za njih je i rat preživeo i ne žele da budu podsećani. Savremenici koji su otrpeli da se dogode stvari ovde zapisane, polažu pravo da se smeju, iza obaveze da plaču. Koliko je duboko otrežnjenje jedine epohe koja ne može biti uzdrmana čak ni od sopstvenog sloma, koja ne oseća greh, ali raspolaže dovoljnim samoodržanjem da može zapušiti uši kako ne bi čula eho sopstvenih terojskih melodija, koje će međutim ako ustreba ponovo naštimovati. Jer, da će biti rata izgleda najmanje neshvatljivo onima kojima je parola »Sada je rat!« omogućila svaku nečasnost, i valja strahovati da će još jedna budućnost, iznikla iz tako puste sadašnjosti biti, uprkos distanci, lišena veće moći poimanja. Ipak, potpuno priznanje krivice da se pripada ovom čovečanstvu mora negde da bude dobrodošlo i da bude negde od koristi, možda će sprečiti onu optimističku podlost koja želi da zaboravi rat kojeg je sama izazvala. Ljudske duše su još divlje... I pustite da svetu koji još ne zna kažem, kako se sve te dogodilo, tako treba da čujete o nasilju, telesnom, krvavom, neprirodnom, slučajnim sudovima, slepom ubistvu; o smrti izazvanoj nasiljem i lukavstvom: sve to mogu istinito da saopštim. Jer ja sam prikazao samo ono što su činili. Za CNN Karl Kraus sa Centralmog groblja u Beču.
Gase se reflektori.

PRVl DEO

1. scena

Beč. Korzo. Letnje praznično veče. Život i provod.

[Braca]