Milena Minja Bogavac - Tdž

[Braca]

TDž ili PRVA TROJKA
tragedija (ne)odrastanja

Milena Minja Bogavac



TDŽ

Samo smo brbljali, brbljali, brbljali...
Kišnu je noć smenilo jutro i nebo je počelo da gubi boju,
Od teget do plave,
Od plave do sive,
Od sivlje do bele...po šavovima.
Samo smo trošili, trošili, trošili
I noć i priče,
Priče izmišljene,
Poverene, priče ispričane, neprepričljive...
Samo smo pričali, pričali, pričali...
A napolju se još jedno jutro šunjalo, kroz krošnje i preko krovova...
I ja znam ... ali neću da kažem.
Ja brbljam ali ne govorim ništa...
Tdž.
Sve sam videla.
Na njegovo rame pala je senka.
Tdž.
I sve sam čula.
Zvono na vratima, ptice, i krik, i šapat, i kapanje...
Nije se probudio.

Opet se leto bližilo kraju, i ne samo leto, ne samo leto... Znam.
Ali neću da kažem.
Tdž - to je čarobna formula!
Formula da zauvek budemo mladi!
A šta je zauvek? I šta je vreme?
Šta pisac, a šta reditelj hoće da nam kaže?
Čuješ li kapanje kiše u oluk (OFF)?
Kao sekundara.
Glupo rešenje.Prstom u oko, u uvo za slepce.
I slep bi shvatio, shvatam i sama.

...Samo smo brbljali, brbljali, brbljali...
Watch this! Take that! Try this!
Open your mind and close your eyes!
Oni su rekli da vreme ne postoji, nego su koraci, dugi i kratki
I sad dok troše to čega nema ...Čuješ li kapanje?
Misli o tome!