Dragan Tomić - Nužna odbrana

[Braca]

Dragan Tomić
NUŽNA ODBRANA

LICA:
MULE
JOLE
NEMA
IVA
PICKO
ĐAK

Budimpešta
1. Mule, Jole, Nema
Mule vezanih ruku iza leđa i sa povezom preko očiju sedi u ćošku. Ulaze Jole i Nema.
JOLE: (Pokazuje Nemoj da ga odveže.) Samo nežno. Čovek je moj veliki prijatelj... Detinjstvo, mladost... Odrasli smo u istom dvorištu. Znaš ono, udžerice nanizane, a u dnu avlije zajednička letnja kujna, poljski klozet. Niko nije na ručku u svojoj kući, već upada tamo gde mu najslađe miriše. Bili smo deca svih očeva i majki, a oni k'o braća i sestre. Srećna, složna sirotinja. I sad često sanjam naše staro dvorište prepuno veselih ljudi... No, budi s njim oprezna u svakom trenutku, u svakoj situaciji. Opsenar, lažov, zavodnik. Izmetnuo se od nas. Otac mu bio radnik na ciglani, dobar, pošten čovek. Majka sirota domaćica. A on zapeo da uči. Završio za profesora istorije i sad predaje u gimnaziji. Magistar. Možda je dosad post'o i doktor istorije. A tek što mu je žena lepa... Ona je profesorka matematike. Lepa Smilja. Mnogo sam zbog nje propatio. (Pokazuje da ga smesti u fotelju.)

2. Jole, Nema, Mule
Nema se povlači u stranu i zauzima stav telohraniteljke. Mule briše lice maramicom. Polako se osvešćuje gde se nalazi i šta ga je snašlo. Jole obilazi oko njega i zagleda ga sa svih strana. Smeje se nezdravo.

[Braca]