Milan Milovanović - Senka

[Braca]

Milan Milovanović
S E N K A


L I C A:

SENKA,
JOVAN,
ŽIKA,
DOKTOR,
DARINKA,
ĐOKA.


Događa se u srpskoj varošici neposredno pre II svetskog rata.


I ČIN

I SCENA

U salonu nekad bogate kuće.

DOKTOR: On je lud. Znam da vam je Jovan prijatelj, ali moram vam reći da je on potpuno lud.
ŽIKA: Doktore, dajte recite mi šta se to juče zbilo, vi to sigurno znate. Jutros, kako sam sišao sa voza na sve strane bruji o Jovanu i nekoj udovici.
DOKTOR: Nije to obična udovica, toliko da vam kažem.
ŽIKA: Ne?
DOKTOR: Ne, boga mi.
ŽIKA: Znači istina je da mu je ona uputila javnu bračnu ponudu i da ju je on odbio.
DOKTOR: Nije javnu, naravno! Taman posla.
ŽIKA: Kako je onda vest procurela? Nemoguće da je Žan bio indiskretan.
DOKTOR: Žan?
ŽIKA: Da, da. U Parizu su ga svi zvali Žan... Znate, Jovan – Žan, a ja sam bio Žika – Žak. Mi smo tamo studirali zajedno, znate.
DOKTOR: A, tako... Znači i vi ste pravnik?
ŽIKA: Da... Zapravo ja sam pesnik u duši koji je morao da završi pravo. Zbog porodice, razumete? Eto ja pravac iz Pariza u ovu selendru, izvinite na izrazu, kod mog školskog druga. Tri godine se nismo videli.
DOKTOR: O, pa vi ste to malo produžili u Parizu posle studija, bravo.
ŽIKA: Da, da, mislim, ne, ne, ja sam malo produžio studije. Znate kako, čuo sam da je od kolevke pa do groba najlepše đačko doba, pa rekoh, što da uskraćujem sebi.
DOKTOR: E, vi mladi...
ŽIKA: Nego, doktore, kažite vi meni šta se na kraju desilo sa tom udovicom. Kako su procurele te informacije?
DOKTOR: Preko njene sobarice. Ma, bruka jedna.
ŽIKA: Ma ajde, molim vas, zašto bruka? Matora udovica nameračila mlađanog advokata i on je odbio. Čudna mi čuda.
DOKTOR: Vi baš ništa ne znate. Gospođa Jović je tek prešla dvadesetu i...
ŽIKA: A već udovica?!
DOKTOR: Već.
ŽIKA: Svaka joj čast.
DOKTOR: I malo je reći da joj u blizini po lepoti nema konkurencije.
ŽIKA: Zar?
DOKTOR: A ni po bogatstvu.
ŽIKA: Ma, nije moguće.