Branislav Nedić-Život i priključenije vojnika Ivana Čonkina

[Braca]

Branislav Nedić

Život i priključenije vojnika Ivana Čonkina

Po istoimenom romanu Vladimira Vojnovića

LICA:
Ivan Čonkin
Ana Beljaševa - Njura
Kapetan Zavgorodni
Vodnik Bukašev
Komandant
Kurir
Kuzma Gladišev
Froska
Predsednik Golubjev
Kapetan Miljaga
Narednik Svincov
Mojsej Solomonovič Staljin

SCENA 1.
(Kancelarija vodnika Bukaševa. Vodnik Bukašev i kapetan Zavgorodni sede zavaljeni u stolice, gledaju vojnika koji teškom mukom radi sklekove. U pauzi razgovora piju votku.)
VODNIK: Kažem vam, druže kapetane, čovek se u životu najviše treba predavati radu. Vidite, u poslednje vreme ne stižem ni kući da odem od silnog rada. (Vojniku.) Još deset, lenštino. (Nastavlja.) Koliko muke i truda da bi se od njih napravili ljudi, a posle ni hvala da kažu.
KAPETAN: Ono, u pravu si vodniče. Evo, ja već petnaest godina radim sa ovom bagrom, i još mi nijedan nije rekao hvala. Zamisli samo. (Vojniku, koji je prestao da radi.) Šta si stao, biku! Radi dok ti se ne kaže! (Nastavlja.) Je li vodniče, 'el te ona tvoja još čeka kući, a?
VODNIK: Ma čeka, samo ne znam dokle će. K'o da je meni lako ovde. (Ispije, vojniku.) Pet, šest... (Vojnik staje, teško dišući.) Što me mučiš, da znaš samo. Dig'se! (Vojnik ustaje.) Spreman za vežbu broj osam! Lezi! (Vojnik se baci na pod.) Dig' se! Lezi! Lezi! (Smeh.) Gde si krenuo? Mirno!
Druže kapetane, koliko je sati na vašem zlatnom satu?
KAPETAN: (Ispije, lenjo.) Pola jedanaest.
VODNIK: Tako je rano, a već vrućina da crkneš. (Vojniku.) Lezi! Dig' se!
Lezi! Dig'se!
(Ulazi kurir.)
KURIR: Druže vodniče...
KAPETAN: Marš! Izađi, kucaj, ponovo uđi!
KURIR: Razumem.
(Izlazi, kuca.)
VODNIK: Napred!
(Kurir ulazi.)
KURIR: Druže vodniče, dozvolite da se obratim.
VODNIK: 'Ajde.