Vladimir V. Predić - Jesenji lovac

[S.Teller]

Vladimir V. Predić

Svom bratu Radoslavu Prediću, istoričaru umetnosti i likovnom kritičaru, koji je, kao i toliki mladi ljudi, samo gostovao na zemlji.

Ko doista neće ništa drugo do svoju sudbinu,
taj više nema sebi ravnog, taj stoji sasvim
sam i ima oko sebe samo hladan vasionski prostor.
Herman Hese, DEMIJAN

Jesenji lovac

Slike sa letovanja

LICA
STEVAN, 33 godine
JELENA, 30 godina
IVAN, 60-65 godina
JOVAN, Stevanov stariji brat
(poginuo u trideset trećoj godini)
LUKA, 40 godina
SCENOGRAFSKE PROMENE: enterijer kuće na obali
mora; plaža; pusta morska obala.
VREME: sadašnje; početak jeseni.

PROLOG

Snop svetlosti izvlači iz mraka Stevanovo lice.
STEVAN: Stajao sam na obali mora. Ne ovog našeg. Nekog drugog, nepoznatog i zlokobnog, kako mi se činilo. Bio sam izvan svih iskustava, duhovno se opraštajući od zemlje i svih onih koje sam voleo. Plutao sam između priviđenja i stvarnosti. A jedina razlika između ta dva sveta bila je, za mene, u tome što se na javi sve pretvaralo u ružne oblike koji su delovali nestvarno. Ne znam koliko sam dugo stajao na obali tog sumornog mora, odsutan i neosetljiv na sve promene spoljnjeg sveta, kad, najzad, ni sam ne znajući zašto, valjda gonjen nekim nagonom, podigoh glavu. Iznad samog mora dizao se visoki, stenoviti breg. Prizor koji sam ugledao imao je moć biblijskog iskušenja. Bio je to prastari sudar svetlosti i tame. Tihi požar zalaska najednom se sručio niz breg, gubeći usput sjaj i toplinu. I namah zavlada gusta, neprozirna tama noći. Strah i ushićenje obuzeše me istovremeno. Stajao sam u mraku potpuno opčinjen ovim naglim preobražajem, ovom hirovitom, vulkanskom dušom prirode koja nikad i ništa ne zaboravlja.
Pauza. Soba. Kroz otvoren prozor dopire šum mora i svetlost predvečerja.