Vojislav Savić - Kenguri

[S.Teller]

Vojislav Savić

Kenguri

komedija

LICA
VIOLETA
VITOMIR, njen muž
LEPOMIR, njenog života ljubav
ČOVEK, sa crnim kišobranom
GOSPODIN, sa novinama
POLICAJAC, sa pištoljem
LJubav ističe ono najgore u čoveku.
I ne greši.
S. Beket

PRVA SLIKA
Park.
Drvena klupa sa naslonom. Pored nje korpa za otpatke. U pozadini žbun,
malo dalje česma.
Podne je, sunce u zenitu, vrućinština.
Dolazi Violeta, žena od tridesetak godina. Zgodna, u kratkoj suknji i
majci pripijenoj uz telo.
Pred klupom stane, osvrće se, gleda po parku, uzdahne, sedne. Jedno vreme
sedi, onda otvori torbicu, izvadi cigarete i šibicu.
Hoće da pripali, ali u kutiji nema šibica, pa je nervozno zavrljači ka
korpi za otpatke, promaši, kutija padne na zemlju.
Dolazi čovek sa raširenim crnim kišobranom. Prolazi sasvim nezainteresovan
za okolinu.
VIOLETA: Gospodine.
ČOVEK: (Prolazi, ne obraća pažnju na nju)
VIOLETA: (Ustane)
Gospodine...! Vas prozivam!
ČOVEK: (Stane, okrene se)
Ja ?
VIOLETA: Vi, vi !
ČOVEK: Izvolite?
VIOLETA: Imate li šibicu?
ČOVEK: Šibicu? Mislite na pravu šibicu?
VIOLETA: Da pripalim.
ČOVEK: Nemam.
VIOLETA: Ih, kakva šteta.
ČOVEK: Ne pušim.
VIOLETA: Žao mi je. Izvinte.

[S.Teller]