Filip Vujošević - Kolevka za Enrikea

[S.Teller]

Filip Vujošević

Kolevka za Enrikea

BEOGRAD, 2002. – 2003. GODINE

LICA:
IGOR
KATARINA
SIN
PADOBRANAC
SMILJA
TV TRUDNICA 1
TV TRUDNICA 2

0 - SIN JE BILJKA
Na jednom kraju scene, u invalidskim kolicima, sedi Sin. Mladić je nepokretan, nesvestan svog postojanja. Glava mu je spuštena na rame, oči otvorene, bezizražajno gledaju u prazno. Nikada se ne pomera. Ostaje da sedi tokom čitave predstave. Radnja se odvija kao da on nije tu. Mladić ustaje iz svoje stolice i učestvuje u radnji samo u scenama u kojima je to posebno naznačeno.
Nema scenografije.
1 - MOLIM TE, POGLEDAJ ME
Katarina stoji okrenuta prema Igoru. Igor je okrenut leđima. Katarina je u osmom mesecu trudnoće. Po podu, bez ikakvog reda, stoje plastične flaše napunjene vodom.
KATARINA: Molim te, pogledaj me. Sašila sam novu haljinu.
Pauza.
KATARINA: Molim te, pogledaj me. Sašila sam novu haljinu.
Igor se naglo okreće.
KATARINA: Kakva je?
IGOR: Plava, platnena, do kolena. Obična.
KATARINA: Znam. Kako mi stoji?
IGOR: Normalno.
KATARINA: Šta je normalno?
IGOR: Dugo se već znamo, Kaća. Normalno je normalno. Normalno je kada provučeš ruke kroz rukave, a trup provučeš kroz otvor za trup. Sve je već smišlljeno, Katarina. Jednostavno je. Samo treba da naučiš da poštuješ već postojeće.
KATARINA: Sve ostale su mi već male. Stomak. Raste.
IGOR: Da.
Pauza.
KATARINA: Nedostaju mi izlasci.
IGOR: Ovde nema gde da se izađe. Osim napolje, u šetnju.
KATARINA: Znam.
Pauza.
KATARINA: Mislila sam možda nekad, kada se rodi i kada poraste...
IGOR (prekida je): Nikada se nećemo vratiti u grad.
KATARINA: Možda...
IGOR (prekida je): Idi, ako hoćeš. Srećan put.
KATARINA: Neću bez tebe.
IGOR: Onda nećemo da idemo. Doselili smo se ovde zato što je ovde lepše i zato što će ovde da nam bude sjajno i zato što će naše dete da raste na svežem vazduhu.
KATARINA: Shvatam.
IGOR: Razumeš?