Željko Hubač - Koplje

[S.Teller]

Željko Hubač

Koplje

po motivima romana "Dorotej" Dobrila Nenadića

saradnik pri adaptaciji Sanja Domazet

LIKOVI:

DOROTEJ
JELENA
LAUŠ
DADARA
IGUMAN MAKARIJE
NIKANOR
DIMITRIJE
MATIJA
VOJNIK PRVI
VOJNIK DRUGI

SCENA PRVA
(Vratimlje, 1308. godine. Jelena pored reke. Peva tužbalicu.)
JELENA: Nad vodom su pupoljavu
omoriku
Zaprosili, zastrvili
utopili.
Konjima je pregazili
kopljanici
Ustavili, usahnuli
opusteli.
Jadovino, nerodino
bezdušimlje.
Oj, Vratimlje, sakatimlje
jalovino.
MRAK

SCENA DRUGA
(Isti prostor. Jelena i Dorotej okrenuti leđima jedno drugom. Jelena u ruci drži neku travu.)
JELENA: Koja je ovo trava?
DOROTEJ: Vučja trešnja, velebilje. Zovu je luda trava.
JELENA: Zašto?
DOROTEJ: Zato što leči i ubija. Nekad je otrov, nekad lek.
JELENA: Sigurno ubija?
DOROTEJ: Sigurno.
(Pauza.)
DOROTEJ: Ne valja to gospođo, ne sme se.
MRAK

SLIKA TREĆA
(Vratimlje. Kula gospodara Lauša. Dva vojnika , jedan nervozan, stojeći oštri koplje. Drugi smiren, sedi i jede)
VOJNIK DRUGI: 'Ajde, ostavi tu škripu i založi se. Čuješ?
VOJNIK PRVI: Sa' ću.
VOJNIK DRUGI: Nećeš dlake na pola seći time.
VOJNIK PRVI: Skini mi se s' vrata, aman, jedna li je muka...
VOJNIK DRUGI: Usr'o si se, a? Sa' će Dadarino, Dadarino landarino!
VOJNIK PRVI: Drugo je to. Ja kad iza gospodar Lauševog konja stanem, nekako se osilim.
VOJNIK DRUGI: Ne laži, kad si ti s gospodarem ratov'o?
VOJNIK PRVI: Nikad! Al' sam se barem nadao da ću. Sve sam konju mesto međ' vitezovima smišljao. A ono, opet kula. Nije stra', ama je šugavo.
VOJNIK DRUGI: More, pune su ti gaće k'o šipak zrna. Istrešće ti Dadara to malo drobi, vala...
VOJNIK PRVI: A tebi neće.
VOJNIK DRUGI: 'Oće, samo (pokazuje na stomak) imaće se oko čega pomučiti.
VOJNIK PRVI: Svi se kopljanici za muški rat spremaju, samo ja oštrim koplje za fukaru. Kulu da čuvam, da učim zrikave metiljavce jal' strelu u rupu, il' jalovinu. Drugi se busaju kako će s gospodarom u kraljevu konjicu, satiraće se od žena kad dođu...
VOJNIK DRUGI: Ako dođu.