Jelena Marković - Kritika čistog uma

[S.Teller]

Jelena Marković

Kritika čistog uma

-na balkanski način-

LICA:
Luka, profesor istorije u Beogradu
Andrej P , čudak
Doktor, čudak
Glumica, čudak
Slavko, konobar, sasvim normalan
1. inspektor, tako dosadno normalan
2. inspektor, zapisničar onog prvog
dvoje đaka u parku, u više poza
baba- prostitutka, žena jasnih tarifa

1 - (Stara klasična kafana sa 4 stola, siromašno opremljenim šankom i kariranim stolnjacima na stolovima. U kafanu ulazi profesor Luka (40)- u jednoj ruci drži akten tašnu iz koje vire papiri, pod drugom rukom je fasckila takođe puna papira... Hoda trapavo i pravo ide ka stolu, koji je očito njegovo uobičajeno mesto)
konobar: (briše krpom sto) Zdravo profesore, kako je danas...
Luka: (bojažljivo, smotano) Ih kako, pa ide nekako, plate nema, dani isti... ma ide, taljiga kad mora...kako će i biti...
konobar: E vi školovani ćete da nas saranite... kad vi kažete- ide nekako, može se- ko će onda da se buni...
Luka: Bunio se, ne bunio isto ti se 'vata, moj Slavko... Sam čovek da uradi nikad ništa ne može u životu, a da juriš i skupljaš druge oko tebe nije tvoje... Onda, ćutiš i držiš svoj čas... Što pre shvatiš da ne možeš mimo sveta manje ćeš patiti... Gledaš kako drugi, pa i ti tako nekako...
konobar: Pa, ja, moj profesore, zato ja i jesam kelner... niko te nije terao da učiš školu, sad ipak ne smeš da ćutiš... (donosi mu vinjak)
Luka (naginje): E, živ bio ti meni, moj Slavko, kod tebe treba piti... Jedini ti sipaš koliko treba... Gde će duša ovima što i na vinjaku zakidaju... I tu gledaju dušu da ti uzmu... Donesi još jedan, pa da polako krenem kući...
konobar: Ih kući... šta ćeš kući...tek si doš'o... ko te tamo čeka pa da žuriš... zidovi tamo, zidovi ovde... al ovde ima makar žive duše... Neko opsuje, zapeva, razbije... to je, brate, život... vidiš i kako se raduju i kako tuguju... Ma, ja sam uvek govorio (dok odlazi prema šanku) onaj ko nikog nema kuci treba da se, brate, preseli u kafanu...
Luka: Vidiš koliko imam zadataka da pregledam... Ne sme se dugo ni u kafani... Obaveze čekaju...
konobar: Pa pregledaj ih ovde... Za platu koliku imaš ne isplati se ni nositi to kući... da si skupio toliko starog papira zaradio bi više... Nema vajde od škole... Kad se jednom oženiš dete samo na zanat da šalješ... Ne zamara puno glavu a para kane...
Luka: Čuj- kad se oženim...?! Pa koja bi za mene... nemam stan, nemam pare, omatorio sam, izgubio kosu, vid... Ni za koga ja nisam...
Andrej P: Nemoj tako, prijatelju... (konobar i Luka se okrenu iznenađeno prema Andreju P, neznancu koji sedi sam)
Andrej P: (odsutno) Nema tog profesora na svetu koji nikom ne treba... Imaš đake pred sobom... možeš da ih učiš svemu... Svaki dan od njih praviš ljude... govoriš im da razlikuju dobro od zlog, pričaš im kuda da krenu, koji put da odaberu...
Luka: Džaba... neće više deca da znaju šta je dobro, šta zlo, ne zanima ih to, privoleli su se zlu dobrovoljno sami... zanima ih novac, vlast, moć, uspeh na brzinu...zlo je brže, pa ih pre i povuče...
Andrej P: Utoliko je za tebe lepše, zar ne? Veći je izazov pred tobom... Krećeš iz minusa, a znaš da možeš mnogo, ti možeš da presudiš... Oni već vole zlo... onda ih podigneš do nule, pa iz početka, ka plusu... Razumeš?
Luka: Ti mora da živiš u nekom drugom svetu... U nekakvoj sopstvenoj kapsuli i da ne znaš šta se dešava okolo... Da si zadnjih dvadeset godina u školi drugačije bi ti pričao...
Andrej P: Jesam... zato i kažem što znam... I ja sam profesor... Zapravo bio sam...
Luka: Kolege znači... Zašto kažeš bio...? Mlad si čovek...
Andrej P: Zato što je sve bilo u mom životu... Bilo, pa prošlo...
Luka: Odakle si? Imaš torbu... Došao si odnekle...?
Andrej P: Ne znam ni sam... Ne znam odakle sam...
Luka: Kuda si pošao onda? To mora da znaš...
Andrej P: Sada više nigde, čini mi se... Do malopre sam znao da sam pošao u kafanu...
Luka: Pa negde ćeš svakako otići kada izađeš odavde...?
Andrej P: U drugu kafanu, valjda... Ima u ovom gradu kafana koje rade duže od ove...

[S.Teller]