Aleksandar Đaja - La gerilla

[S.Teller]

Aleksandar Đaja

La gerilla

komedija o revoluciji i smrti

LICA:
GIPSANI autoprevoznik umrlih lica sa Dorćola
ROĆKO njegov mlađi kompanjon i drug iz detinjstva
DOLORES revolucionarka iz Meksika s velikim dupetom i gitarom
KONČITA njena mlađa ratna drugarica s velikim sisama i mobilnim
LUNE – IL KOMANDERO noćni čuvar lučkog skladišta sa Dorćola
*
Događa se u podnožju ugašenog vulkana Popokatepetl, u Meksiku, godine neodređene. Lica i događaji su izmišljeni, a istorijske činjenice slobodno interpretirane.

PRVA SLIKA
(Proplanak usred guste šume, visoko u brdima. Iznad njih, u oblacima, vidi se vrh Popokatepetla. Gipsani i Roćko, vidno zadihani, izlaze na scenu, noseći mrtvački sanduk. Kako stignu do jednog velikog kamena u obliku krsta, spuste kovčeg i sruče se od umora kraj njega. Naslone se na kamen, dugo i teško dolazeći do daha!)
GIPSANI: Roćko?
ROĆKO: A...?
GIPSANI: Uspeli smo.
ROĆKO: Šta smo uspeli?
GIPSANI: Popeli smo se na Popokatepetl!
ROĆKO: Gipsani, ućuti.
GIPSANI: Zašto? Šta ti je?
ROĆKO: Gušim se.
GIPSANI: Proći će te, još malo pa ćemo se siti naspavati.
ROĆKO: Cedi mi se znoj sa tela; skroz sam mokar, ko da sam se tuširao
GIPSANI: I ja sam mokar, osušićemo se.
ROĆKO: Mokar sam... iznutra.
GIPSANI: Gde: iznutra?
ROĆKO: U plućima.
GIPSANI: Imaš vodu u plućima?
ROĆKO: Da... I u cipelama.
GIPSANI: To nije problem, skini cipele.
ROĆKO: A, pluća?
GIPSANI: *ebeš pluća. Prehlada dolazi od nogu.
ROĆKO: Ti si čudovište!
GIPSANI: Zašto?
ROĆKO: Šta nam je falilo da na miru razvozimo mrtvace po Novom groblju, Lešću i Bežaniji – umesto što se danima vučemo po Meksiku, s ovim kovčegom koji je težak ko da je napunjen olovom!
GIPSANI: Prestani da kukaš!... Lovu koju ćemo za ovaj posao dobiti, na Dorćolu ne bismo videli ni za tri godine!