avatar_S.Teller

Tena Štivičić - Nemreš pobjeć od nedjelje

Započeo S.Teller, Oktobar 29, 2024, 10:17:57 PRE PODNE

prethodna tema - sledeća tema

0 članova i 2 gostiju pregledaju ovu temu.

S.Teller

Tena Štivičić

Nemreš pobjeć od nedjelje

monodrama za dva lika

Likovi:
Ona
On

Prazna pozornica.

Ona stoji na lijevoj, On na desnoj strani pozornice.
Ona sjedne na pod. Zapali cigaretu. Baci upaljač Njemu. On također, listajući novine,
zapali cigaretu.


ONA: Ma, ne znam. Mislim, kaj ja znam, jebi ga. Kako bi vam rekla... Mislim, stvarno je sve, ono, fakat, ne znam.....
Onak, gledam stvari oko mene I mislim si, pa, dobro, zašto to sve mora tak bit? Mislim, ne znam uopće od kud da vam počnem pričati .
Ovaj, ne znam, moraš nešto u životu, ne znam, bilo šta, ali ne možeš sve četiri u zrak pa šta bude. Tako neće ništa biti. I ja to znam. To je meni sto posto jasno. Ono, stvarno je. Ali, ponekad su stvari stvarno preteške, ono, zašora te sa svih strana I paraliziraš se. I ne mo'š dalje. I misliš, ma dobro, sad mi je teško, pustit ću se sad, neću se forsirati. Ono, ne mogu, ne ide mi. Pa, valjda će proć. A ne može ni to trajat beskonačno. E, da. Ali, u čemu je caka. Može. Znam I zašto može. Može zato kaj što dulje čmrljiš, to ti biva sve teže trgnut se iz toga I nešto poduzet. To je ko s alkoholičarima. Što si dulje pijanac, to ti je teže izlječit se. Ili s pušenjem. Ili đankoze. Ista stvar. To je zapravo tak sa svim porocima. Zato moraš znat mjeru. E, ali *urac. Mislim, ja stvarno dosta čmrljim...Ono, zavučem se u mišju rupu I gljivim. Ali da je meni dobro, ne bi se ja bunila, pa ako mi je suđeno da propadnem od poroka, pa nek je. Ali ne. Upravo zato što ja znam kamo to vodi, ja non-stop imam grižnju savjesti. Čmrljim, ali s opterećenjem.. Tak da na kraju ipak nešto poduzmem. Pa, šta god.
A zašto se dovodim u takva stanja ? Joj, stvarno, ne znam. Nekak, nije, nije baš dobro. Da. Ono, sve... Situacija I to, I kao, život. Mislim, to sad glupo zvuči....Život je težak, ma nemoj, reci mi nešto novo... Ali, kad meni to je novo. Kužite, to svi govore, ali onda te to fakat jedanput tresne. Onak odjedanput ti prođe kroz glavu : jebo te, al' je teško. A to mi nikako nije bilo u planu. Mislim od svih varijanti koje sam si zamišljala ko mala, nikad nisam razmišljala ovak: recimo da odrasteš I život ti bude u kurcu. I kaj sad, tak je kak je. Ali, valjda se ponekad ne mogu s tim borit. Ne znam. Ma, mislim, nisam ja najpametnija. Tražim nekakva instant olakšanja u literaturi, ali to baš ne pomaže bogznakak. Šta sam ja počela pričati... Ne znam. Ma, mislim, tak I tak ni sebi ne mogu objasniti. Imam te neke misli koje uopće ne mogu artikulirati. Gomilu. Da......

On gasi cigaretu. Kao da tek sada primjećuje publiku.

Prijava/registracija

Facebook   Instagram   Tiktok