Milivoje Majstorović - Pastür

[Braca]

Milivoje Majstorović

Pastür

LICA:
MILISAV
DRAGIŠA
STANIŠA
STAMENA
PRVA SLIKA

Livada, Na livadi tri ovce pasu. Drvo. Ispod drveta sedi Milisav. Ovce čuva i svira na frulicu. Pozadi brda, šume, zveri, voćnjaci, potoci, njive, stoka. I narod kako radi. Sunce.
MILISAV:
(Prestane sa svirkom)
Bobu bob, a popu pop! Bobu bobovo, a popu popovo! Bobu i bobica i popica, a popu samo popadijica! Bob i bobuje i popuje, a pop samo popevuje! Bobovog mu i boba i popa, a popovog mu samo popa! Boba u bobičnjak, a popa u popičnjak! Bobu u čast, a popa u slast! Umro bob, pa umro i pop! Boba u lonac, a popa na kolac! Plaču deca za bobom, a babe za popom! A popino prase pustilo goleme brkove – biće nesreće! Bobovog mu poštenja, a popovog mi krštenja!
(Pauza)
Časti mi, ako ja nisam iščašio glavu od ovolikog sedenja. Bogami, jesam! Seva glava i uzduž i popreko. A možda je to od moje prevelike pameti?! Glava ne trpi jake misli. Glava hoće lufta. Ako nema lufta, dobra je i rakija. Ako nema rakije, ima slanine. A ako nema ni slanine, onda ima puna kuća lopova. Najgore je kad nema baš ništa. Onda glava stoji naopačke.
(Pauza)
Ja pouzdano osećam odakle mene vreba najveća nevolja: ne umem, brate, dovoljno da poštujem naše narodne tribune. Baš tako! Oni nas savetuju lepim, a ja njima bekrijam uznos. Oni nama i milom i silom, a ja njima terciram: sunce grije, kiša lije, đavoli se legu. Oni se ljudi hvataju za glavu, izmišljaju nekakve pesme o nama, šilju nam depeše sa javnim upozorenjem – a meni do zabave. Nema prilike koju nisam iskoristio: i kada smo davali masovnu podršku, i kada smo zauzimali zajedničke stavove, i kada smo posle toga praznovali jubileje. Uvek ista slika: veliki seoski zbor peva, naša omladina pleše, a vatrogasni orkestar izvodi rodoljubive kantate. Za to vreme narodni tribun izlaže svoje misli. Milina slušati! A mene ošinulo toliko slavlje po glavi, neće strasti da se smire, vrag će ga znati – pa popih govorniku pun bokal one ladne vode sa predikaonice. Sad veselnik nema čime kašalj da spere, ideje svoje da osveži, život mu se iskomplikovao. A ja nakrivio kapu na uvo, i tobož gledam u nebesa da nam oluja ne pokvari raspoloženje.
(Pauza)