Aleksandar Gec - Prva nagrada

[Braca]

Aleksandar Gec

Prva nagrada

Beograd 1999. godine

Lica:
SAŠA: 27 godina – dečko iz dobre, stare porodice, sa pedigreom, student druge godine prava. Pametan ali prilenj, što pokušava da prikrije ... bezuspešno. Rođeni cinik, mrzi sve živo. Ambiciozan – koliko mu novac to dopušta. Prgav.
ĐORĐE: 26 godina, student prava, pri samom kraju studija. Majstorsko dete. Talentovan. Skoro oženjen. Od kada se udao, živi, naravno, kod tašte. Sa ženom. Očaran godinama Sašinom sestrom Anom. Pametan. Mnogo manje lenj. Ambiciozan i on, ali ... Mnogo manje prgav.
ANA: Sašina godinu dana mlađa sestra. Đorđeva dugogodišnja ljubav. Jednom, na kratko, uzvraćena. Nezaboravljena.

Prvi čin
(Velika dnevna soba. Na osrednjem pisaćem stolu se nalazi otvoreni paket pelir papira, i nekoliko olovaka. Osim pisaćeg stola, tu su trosed, dve fotelje, muzički stub iz koga dopire glasna muzika. Pored muzičkog stuba stoji mlađi čovek i slaže CD-e. Čuje se zvono sa ulaznih vrata. Čovek stišava muziku.)
SAŠA: (Viče.) Uđi, otvoreno je. Ti si šestostruki akademik. Kasniš samo sat i po.
(U sobu ulazi mladić približno istih godina, ali mnogo vitkiji, u kaputu sa koga se topi sneg, i dubokim cipelama sa kojih se cedi voda. Skida kapu, otresa sneg sa pramena kose iznad čela. Kapu i rukavice gura u džepove kaputa i sve zajedno baca preko troseda.)
ĐORĐE: Zdravo Sale. (Duva u šake.) Jezivo je hladno. (Seda na trosed pored svog kaputa.) Malo duže smo sedeli sinoć. (Sleže ramenima kao da se izvinjava.) Tašta je slavila neko sranje, da li svoj rođendan, ili godišnjicu muževljeve smrti, ne znam ni sam šta, ali znam da smo zaglavili. A i mešao sam pića i malo se zapio. Ali samo malo. Zato sam zakasnio.
SAŠA: Zdravo. Sedenje do zore ranije za tebe nije bio razlog da ovoliko kasniš?
ĐORĐE: Morao sam da, kad sam se probudio, iz sebe izbacim pijano govno da bih se osećao bolje, a to je potrajalo, i, eto, jebi ga, sada se osećam odlično.
SAŠA: Tako ti i treba kad si se oženio. Uz ženu, ako je mlada, ide pride i tašta, i to živa. Tašta i njene razne godišnjice i slavlja. To ne možeš da izbegneš. A da te neko pita zašto si se oženio, ti ne bi znao da mu kažeš.