Zorica Jevremović - Šaputave devojke

[Braca]

Zorica Jevremović

Šaputave devojke

Zvezdočinka

(Mesečina nad Beogradom. Slavija. Tiršova 5a. Autonomni Ženski centar protiv seksualnog nasilja, treći sprat stambene zgrade.
Drama se događa usred prijemne sobe Ženskog centra (20 kvm) koja ne trpi promene za vreme izvođenja predstave: feministički posteri na zidovima, leci, isečci iz štampe, fotokopir mašina. Na zidu frontalno preme gledalištu u obliku mladog meseca (21 sedište) velika modra zavesa koja predstavlja jednu mesečevu stranu (sa Velikim i Malim kolima).
Dve devojke u dugim belim spavaćicama pojavljuju se usred prijemne sobe Ženskog centra, jedna je Devojka kratke kose, a druga Devojka duge kose. Začuje se harfa ,,Prelida" Ludmile Frajt.
Devojka kratke kose prva izlazi iz pravca kupatila Ženskog centra. Govori zabačene glave, poluotvorenih očiju, tiho, lagano i ,,mesečarski" isprekidano kao da se opseća davno zapamćenih, tuđih misli. Sve vreme prolazi dubinu i širinu čitave scene, ide do Mesečeve inscenacije, vraća se.)

DEVOJKA KRATKE KOSE: ,,Kasno sinoć, o tebi je govorio pas
i šljuka u močvari
govorila je o tebi.
Kažu da si usamljena ptica
u šumi
i da ćeš biti sam
dok mene ne nađeš.
Obećao si mi nešto što je
teško ispuniti:
Zlatan brod s katarkom
srebrnom,
dvanaest gradova i
trgove u njima,
lep, beli dvor na obali mora...
Obećao si mi nešto što je
teško ispuniti –
Da ćeš mi dati rukavice
od riblje kože
Da ćeš mi dati cipele
od ptičije kože
I haljinu od najskuplje
irske svile...
Majka mi reče da ne govorim
s tobom,
ni danas, ni sutra,
ni u nedelju!
Al mi to reče
u zao čas."1