Ivana Gudelj - U ogledalu

[Braca]

Ivana Gudelj

U ogledalu

Likovi

Anja

Neven

Nina

Luka


* svi imaju tridesetak godina, izgledaju poput nas

PRIJE POČETKA


Anja, Neven, Luka i Nina stoje na pozornici. Odvojeni se. Nitko nikoga ne gleda.


ANJA: Neven je gledao moje crne slike i cvilio za svojom inspiracijom. Lagao je. Govorio je da nema inspiraciju, a ja znam da je pisao. U inat slikala sam crne slike. Rugala sam mu se. A kad ga ne bi bilo doma tražila sam se u svakom retku. U svakoj riječi. Tražila sam neku sličnost, tražila sam sebe, ali nikada ništa nije bilo meni namjenjeno.


NEVEN: Nisam joj mogao pisati. Nisam mogao o njoj pisati. Volio sam je, ali joj nisam pisao. Stihove sam posvećivao ženama koje sam sretao u prolazu, u tramvaju, u čekaonicima, kod zubara, u pošti, udanima, neudanima, bivšim curama, ženama koje su me povrijedile, ali njoj ništa. Teško je pisati o osobi kao što je Anja.


NINA: Zaboravila sam pričati. Zaboravila sam se družiti. Zaboravila sam živjeti, disati... Nitko mi ništa nije napravio. Jednostavno sam zaboravila na sebe. Ljudi su mi počeli smetati. Bojala sam se glasova. Slučajnih dodira. Svi su oko mene imali izobličene face i svi su željeli samo zlo. Ja sam imala sve manje snage i nisam mogla izaći među takve ljude. Jednostavno nisam mogla. Bilo me je previše strah.