Milan Jelić - Vancage

[Braca]

Milan Jelić

Vancage

Dramska igra

LICA:
LEPOSAVA (Lepa)
BRATISLAV (Bata)
SRBISLAV (Srba)

Jedna klupa drečavo obojena, odozgo vise okačeni leptiri od hartije, liciderski mesec i neke zvezde. Srba i Bata šetkaju ispred klupe. Primete se.
BATA: Dobro jutro.
SRBA: Dobro jutro.
BATA: Imate lepu kravatu.
SRBA: Hvala.
BATA: Molim.
Pojavljuje se Gospođa Leposava. Odlazi Bata.
SRBA: Dobar dan.
LEPA: Dobar dan.
SRBA: Imate lepu kravatu.
LEPA: Hvala
SRBA: Molim.
Ulazi Bratislav Bata.
BATA: Dobro veče.
LEPA: Dobro veče.
BATA: Što imate divan šešir!
LEPA: O, hvala!
SRBA: Dobro veče.
BATA: Dobro veče.
SRBA: Imate li masno ćureće?
LEPA: Ćureće?
SRBA: Ćureće.
BATA: Baš se sada peče.
LEPA: Dobar dan.
SRBA i BATA: Dobar dan.
LEPA: Imate li kišobran?
BATA: Kišobran?
LEPA: Kišobran.
SRBA: Baš sada je rasprodan.
LEPA: šteta, a tek što je prestala kiša.
BATA: Možda vas možemo nečim drugim uslužiti.
LEPA: Ne verujem.
SRBA: Naša firma je nadaleko čuvena, gospođo...
LEPA: ...Leposava. Moje ime je Leposava.
BATA: O, draga gospođo Leposava, kupite nešto od nas.
SRBA: Da, čak i na kredit.
LEPA: Ne, nikako. Ja plaćam samo u gotovu.
BATA: Čuješ li, Srbislave?
SRBA: Čujem, Bratislave.
LEPA: Mogla sam se udati za brodovlasnika.
BATA: Flota?
SRBA: Trgovačka mornarica?
LEPA: Ne, čamac na Savi.
BATA: I kako ste propustili takvu priliku?
LEPA: Hteo je samo devicu.
SRBA: Cepidlaka!
BATA: Hteo je devicu???
LEPA: Da, a ja sam od svoje desete godine sama pendžetirala svoje cipele.
BATA: No, nadam se da ne žalite za tim okrutnim čovekom.
LEPA: Nipošto, nipošto!
SRBA: Tako divna žena će uvek naći dostojnog muža.
BATA: Taj okrutni brodovlasnik nek ostane samo ružan san.
LEPA: Jeste, ali ja sam zbog njega morala cele noći da se kolmujem.
SRBA: Osećam da mrzim tog čoveka.
BATA: Siguran sam da sakuplja razglednice i da ih sam sebi šalje, iz raznih mesta kuda prolazi.
LEPA: Gospodo, gajim nadu da ću se ipak jednoga dana udati i sa voljenim suprugom života u srećnom danu.
SRBA: Ko šta, a baba o uštipcima.
BATA: Babi se snilo što joj je milo bilo.
LEPA: Imaćemo bašticu sa prekrasnim cvećem. Neven, šeboj, perunika, kukurek. Okolo će biti zasaćeno voće. Mušmule, ribizle, kruške karamanke.
SRBA: Vaš plan o budućnosti je vrlo privlačan.
BATA: Ponekad i ja osetim želju za brakom.
LEPA: Selo se pali, babe se češljaju.
BATA: Srbislave, vreme je za počinak.
SRBA: Laku noć, gospođo...
LEPA: Laku noć, gospođice.
BATA: Laku noć.
LEPA: Laku noć.
SRBA: Otpratiću vas do kuće.
LEPA: Ne treba, Srbislave.
BATA: Ja ću vas štititi do vašeg doma.
LEPA: Hvala, vi ste tako ljubazni ali meni je ovde prijatno. Idite. Ja ću spavati na klupi.
BATA: (Tiho) Ona je luda. Otima nam krevet.
SRBA: (Tiho) Žrtvovaćemo se. Ipak smo džentlmeni.
LEPA: Mogla sam da se udam...
BATA: Za brodovlasnika?
SRBA: Već znamo. Dasa nije imao flotu ni trgovačku mornaricu.
BATA: Vaš brodovlasnik se vozika čamcem po šipragu a divlje patke mu prave društvo.
LEPA: Ne, onaj drugi je bio industrijalac.
SRBA: Crna metalurgija?
BATA: Tekstilna fabrika?
LEPA: Ne, krpio je šerpe i lonce, opravljao kišobrane i oštrio noževe. Posao je cvetao subotom i avgustom, a ponekad u zimu i s jeseni.
BATA: Zašto ste propustili takvu priliku?
LEPA: Hteo je devicu, a ja sam od svoje desete godine ljuštila krompire u đačkoj kuhinji.
SRBA: Vi ste hrabri i nije vam žao što vas industrijalac nije izveo pred oltar.
LEPA: Srbislave, iskalila sam se u borbi koja se zove život. Ja sam sablja dimiskija, nisam zaplakala ni kad me krpač lonaca i šerpi napustio. Priznajem, mrzela sam ga. Pobegao je pred sam dan venčanja a ja sam se jadna cele noći kolmovila.
BATA: O, kakvog sadiste!
SRBA: O, kakvog mazohiste!
LEPA: Nije to ništa. šta biste tek rekli da vam ispričam o svim mojim udvaračima, prosiocima, verenicima...
BATA: Nipošto, nipošto...
LEPA: Dragi, Bratislave, pomozite mi. Uz vašu podršku oporaviću se duševnih poremećaja i telesnih nedostataka.
SRBA: Moram vam priznati, Leposava.
BATA: I ja, Leposava.
LEPA: Ispričajte, poverite se.
SRBA: Zaljubljen sam u vas.
BATA: Ja vas volim.
LEPA: Obojica ste mi dragi.
SRBA: Obožavam vas.
BATA: Zaljubljen sam u vaše oči.
LEPA: Ono sve što znate o meni to je tako malo. Spavajmo.
SRBA: Mislite utroje??
LEPA: Ne, svako za sebe. Prespavajte ovu noć, sutra ujutru dobro promislite i ne brzajte.
Zatamnjenje.
Kad se svetlo upali vidi se: Leposava spava na klupi a Srbislav i Bratislav šetkaju.
BATA: Dobro jutro.
SRBA: Dobro jutro.
BATA: Imate lepe pertle.
SRBA: O, hvala.
BATA: Ništa, ništa i drugi put.
SRBA: Dobro veče.
BATA: Dobro veče.
SRBA: Gde ste nabavili tako divne učkure?
BATA: O, hvala.
SRBA: Ništa, ništa i treći put.
LEPA: Dobar dan.
SRBA i BATA: Dobar dan.
LEPA: Imate li gromobran?
SRBA: Gromobran?
BATA: Gromobran?
LEPA: Gromobran.
SRBA: Baš sada je omunjan.
LEPA: Molim?
SRBA: Kažem, malopre je udarila munja. Gromobran je omunjan.
LEPA: Molim.
BATA: Opalim te... munjom.
LEPA: Prostaci, vancage.
BATA: S kim si onakav si.
LEPA: Marš, marš, marš.
SRBA: Gospođo, vi imate pokvarenu maštu.
LEPA: Dobro veče.
BATA: Dobro veče.
LEPA: Imate li cveće?
SRBA: Cveće?
LEPA: Cveće.
BATA: Baš se sada peče.
LEPA: Neznalice, bitange. Ćureće se peče, a cveće se kreće.
SRBA: Molim?
LEPA: Opalim te... cvećem.
SRBA: Prostakuša.
BATA: Pusti, lorfa.