Momo Kapor - Provod

[Braca]

Momo Kapor

Provod

TV-drama

LICA:
JASNA
PRATILAC
ONAJ ŠTO NE MOŽE DA SPAVA
LIFTBOJ
VIOLINA
VIOLA D'AMORE
VIOLONČELO
KELNER
TANASIJE
SVIRAČ
Mala noćna publika

Drama se događa u kafani "Tabor" na Kalenićevoj pijaci. Pre i poslescena u ovoj kafani nalaze se fiimski inserti snimljeni iz automobila u pokretu.

Predeo viđen u brzom promicanju. Linije brda smenjuju se sa linijama druma. Iz magle iskrsavaju hrbati udaljenih planina, poput džinovskih riba, kada izrone iz mirne vode. Golo drveće u laganom promicanju. Čist, mokar put približava se kao gola traka. Ponovo brda, ponovo drveće...
Automobil uleće cestom u visoravan prekrivenu zakržljalim šibljem. Silazi, ljuljajući svoju karoseriju, sa asfaltne trake i neko vreme vozi kroz travnatu dolinu. Preko ovih pejsaža, snimljenih iz automobila koji se kreće, ide tekst koji izgovara jedan sanjivi bariton, praćen zvoncavim osipanjem Vivaldijeve muzike iz "Četiri godišnja doba".
Deo koji se zove ,,Jesen". Pejsaž se snima kamerom, čiji objektiv ni u jednom trenutku ne hvata neki deo kola, već samo prostor kroz kofi se ona kreću.
Postići utisak brzog kretanja, bez težine i bez napora, kroz prostranstva pejsaža.
GLAS (off): Osuđeni ste da lutate kroz predele bez kraja! Kada će isteći vaša osuda? Kada ćete ponovo steći mir? Kada ćete pronaći zlatna ostrvlja rasuta u tamnim vodama Juga. Kada ćete? Kada ćete? Ako se izgubi svoj ukus, ko će joj ga vratiti? Pogledaj ovu golu zemjju, kako je pusta bez njegovog koraka! Pogledaj kako je nepotrebna! Pogledaj reku, pogledaj hrbat brda, pogledaj kraj leta...Gde su sada smeli dečaci, gde su stolovi zatrpaniobiljem i raskošju Avgusta?Gde su ostali oni daleki gradovi u kojima ste sedelina stepenicama katedrala, jedući poslednje voće?Gde su plaže na kojima talasi mora valjaju pesak?Gde ste zalutali?U kopnu ste izgubljeni i više nikada put do moraneće biti pronađen.Ići ćete sve dubljeidublje,sve dok oa vas ne nestane i poslednji trag. Dim imagla.Gde je onaj mladić koji se najlepše smejao?Misli na njega. Misli na kraj leta, misli na izgubljeno more, misli na onu plažu, misli na ono voće,misli na so koja je izgubila ukus! Misli dok prolaziš predelom pustoši, misli, misli...
Vivaldijevstav selaganozavršava.Glasdrugog spikera:
SPIKER (off): Radio-Beograd, završena je emisija lirike. Tačno vreme:
Udarac u gong.
SPIKER (off): Vesti. Amerikanci su danas ponovo bombardovali teritoriju Vijetnama. Prema predviđanjima našeg meteorologa, nastupajuća zima bićevlažna i duga, praćena pljuskovima i vetrom...
Gledajući kroz prozor automobila, kamera ulazi u fasade predgrada. Kuče, kuće, kuće. Mračne kapije nekoliko trenutaka pred padanje noći. Ulice su puste i bez ljudi. Automobil se zaustavlja. Tek sada kamera se uvlači u kola, otkrivajući ruku koja gasi radioaparat. Zatim otkrivamo dve prilike koje nepomično sede. Mladić i devojka. Devojka u ustima drži nezapaljenu cigaretu. Ima 18 godina, Mladić pripada onoj vrsti mladih ljudi koji, osim lepote, elegancije i bogatih očeva, ne poseduju nijednu drugu prednost. Devojka otvara vrata kola i izlazi ne vadeći cigaretu izusta. Obučena je u elegantan beli mantil sazavrnutom kragnom. Mladić, koji iza nje zaključava automobil, ima kratki kaput koji mune doseže kolena, i kukuljaču zabačenu na potiljak. Zastanu i okrenu se oko sebe.
Fasada kafane "Tabor" na Kalenićevojpijaci. Iza nje su vlažne tezge bez povrća i redovi nosačkih kolica prislonjenihuz zidove kafane.
Špica.
Špica se zaustavlja rezom.
Unutrašnjost kafane.
Scena:
Sala ove kafane, sa svojimistrulelim daščanimpodom, sa svojim četvrtastim masivnim stubovima koji drže nisku tavanicu, podseća na utrobu nekog ukletog, nasukanog broda.
O stropu vise komadi izrezanog papira, preostalog sa proslave Nove godine. U dnu se natazi visoki šank na kome su poređane tegle sa kiselim paprikama i krastavcima; komadi sira i nekoliko poluispijenih boca sa pićem. Na polici iza šanka gusto su zbijene boce s različitim etiketama. Na njih pada prašina i paučina iz mračnih pregrada.
Postoji i jedan zidni časovnik sa klatnom, koji lenjo odbrojava vreme. Postoji takođe i prastara kasa sa mnogo metalnih ukrasa, iza koje kunja kasirka, žena neodređenih godina starosti. Kada god Kelner iza šanka prenese piće, kasa zazvoni i zazveči svojim starim mehanizmom.
Između uramljenih sivih slika razigranih vila na obali nekog glatkog jezera nalaze se tablice sa natpisima: "Nikome na veresiju" i "Svaka namerno razbijena čaša plaća se trostruko". Na pravilnim odstojanjima obešena su prljava ogledala pod uglom prema zidu u njima se odslikavaju svetla malih lampi sa abažurima od papira i kockasti stolnjaci, umašćeni jelima i ispolivani vinom. Na sredini prostoriјe je plehnata peć sa razgranatim čunkom. Na zidu iznad pospane kasirke nalepljen je veliki plakat na kome nekoliko elegantnih mladih ljudi i žena piju aperativ za stolom pariske kafane pod kestenovim drvećem.U pozadini su Jelisejska polja i Trijumfalna kapija. Plakat se smeši velikim slovima:POL, ZNATE LI PARIZ U APRILU? OSTAVITE SVE POSLOVE I SEDITE NA PRVI AVION, PARIZ VAS ZOVE! AIR FRANCE!
U ,,Tabor" se ulazi kroz pokretna vrata, koja još dugo posle ulaska posetilaca tandrču i cijuču na svojim zarđalim šarkama. U uglu pored peći, sklupčan na punoj vreći, spava jedan seljak pokriven gunjem. Zove se Tanasije. Za stolom u uglu, obučen u tamno, svečano odelo, sa belim cvetom u ruci, spava sa glavom oborenom na sto liftboj. Za istim stolom pored spavača spečeni starčić svira na jednoj žici škripave violine prva dva takta pesme ,,Dunave, Dunave..." To je Svirač.
Potrebno je u sceni postići utisak noći, mirise slame, mirise kiše koja se sliva niz jedini prozor kafane; potrebno je izvući utisak zaboravljenog, bezbednog utočišta na periferiji grada, utočišta koje pruža azil nesrećnim noćnicima i ljubavnicima vina.
U kafani ,,Tabor" uvek vlada polumrak, jer debeli stubovi zaklanjaju delove sale svojim senkama. Nekoliko svetlosnih oaza, koje čine osvetljeni stolovi oko sredine kafane, prazno je. Stalni gosti ,,Tabora" sede za stolovima uz zidove, zaklonjeni tamom.
Kelner za šankom večera ili doručkuje, svejedno, jer se radnja dešava između dva i tri sata ujutro. Onaj što ne može da spava sedi za stolicom pored peći, čiju vatrus vremena na vreme prodžara dugačkim gvozdenim štapom. Tanasije spava na vrećama. Kasirka kunja sedeći za kasom. Sanjivo vreme jesenje noći pred jutro.
Pratilac devojke otvara vrata i drži ih otvorena sve dok ona ne prođe kroz njih. Ona se zove Jasna i ulazi u kafanu ,,Tabor" kao u svoju kuću, verovatno tako ulazi na sva mesta. Drži ruke u džepovima i nezapaljenu cigaru u ustima. Miadić prilazi šanku iza koga Kelner završava sa jelom, mažući hlebom ostatke na tanjiru.
PRATILAC: Imate li šibice?
Kelner se okreće lenjo i sa police iza svojih leđa dohvati kutiju sa šibicama, Pratilac stavi metalni novac na tezgu. Okrene se zatim i nervoznim pokretima počne da vadi palidrvce iz kutije. Pokušava da kresne, ali drvce se slomi. Izvadi drugo. Ono se zapali. Jasna celo to vreme stoji nepomično sa rukama u džepovima i cigaretom među tvrdoglavo napućenim usnama. Mladić joj prinosi plamen šibice. Ona povuče jedan dubok dim.Ostaje idaljenepomična ispred tezge i Kelnera koji je žvaćući posmatra.
PRATILAC: Dobro, a šta sada?
Jasna ćuti i puši.
PRATILAC: ...Ni sada nećeš da govoriš?
Jasna odbija jedan dim.
KELNER: Šta je, ne zna da govori, a?
PRATILAC (ne obraća pažnju na Kelnera): Rekla si da ćeš govoriti kada ti upalim cigaretu, a, jesi li rekla? Dobro, sada je upaljena, šta sad? (Kelneru): Rekla je da neće progovoriti dok joj ne nabavim šibice. (Jasni): Kao da sam ja kriv što mi se upaljač u kolima pokvario! (Kelneru): Vozili smo se naokolo ali niko nije pušio na drumu. A sada neće da govori... Nećeš da govoriš, a?
Jasna odrečno zaklima gtavom.
PRATILAC: ... Znaš da treba da se vratimo. To znaš, je li? Ako budeš tu stajala i klimala glavom, nikadanećemo stići. (Kelneru); Moramo natrag na provod. Pozvani smo na provod... Kako se zove ova kafana?
KELNER: Zove se ,,Tabor". A zašto neće da progovori?
PRATILAC: Htela je da puši, a upaljač u kolima mi se pokvario. Kažem joj: Hajde, svratićemo u neki bar, da kupimo šibicu, ali ona hoće da se vozi kroz polja. Vozimo se tako drumom, ali ona hoće kroz travu. Kaže: Otkada nisam videla travu. Tako govori. Dobro! Krenemo u polja. Hajde, kažem, hajdemo kroz travu! Žao mi je guma, naravno, trava je vlažna, ali šta mogu, vozim kroz tu prokletu travu, Jeste, ali ona hoće da puši. Niko ne nailazi, zašto i da naiđe kada ko ludaci vozimo kroz neke njive. Kažem: Zašto baš sad moraš da pušiš? A ona kaže: Ti si dosadanl Ti ništa ne razumeš. Dobro, mislim: Ja sam dosadan i pođemo natrag na drum. Onda ona kaže: Dok ne zapalim ovu cigaretu, neću progovoriti ni reči. I sve vreme ćuti. Nijedne reči. Evo sada ima tu šibicu i opet ništa! A oni na provodu čekaju. Moram vratiti kola natrag. Nisu moja. šta da radim?