Radomir Smiljanić - Magle u prahovskoj ulici

[Braca]

Radomir Smiljanić

,,Magle u prahovskoj ulici"

Pozorišna drama u dva čina

Otac
Majka
Gane, zvani Karanfil, njihov sin
Kokan, njegov brat, sprema se za karijeru estradnog pevača
Ujka Staka, snalažljiv čovek, prosperitetan
Dr inž. Katarina Kaja Cakić, tehnički direktor velikog preduzeća
Dr Zagorka Mitić, Zaga, Kajina prijateljica, lekar
Čombe, Ganetov drug
Bole, Ganetov drug
Joca Ćorak, Ganetov drug
Sreta, privatni ugostitelj, vlasnik kafanice "Dardaneli"
Milicionar, mlad, ne mnogo iskusan
Gara, milicionerski narednik
Trgovac, sitna kupoprodaja uz devizu "trgovino, gorka paro... "
Radenko, generalni direktor Kajinog preduzeća
Prvi Kajin kolega
Drugi Kajin kolega
Susetka Viktorija

Radnja se događa u naše vreme, recimo od kraja pedesetih do kraja šezdesetih godina u Beogradu, ili drugom nekom većem našem gradu.

UVODNE NAPOMENE

Za pozorišni komad "Magle u Prahovskoj ulici" imamo na pozornici nekoliko ambijenata za nekoliko istovremenih radnji ili situacija, od kojih je jedna uvek primarna, glavna, dok se druge, kao sekundarne, povremeno ili trajnije dešavaju, a za koje će autor davati u tekstu detaljnije ili pak samo opšte naznake, bilo opisno ili dijaloški.
Ambijenti na pozornici su raspoređeni ovako: LEVO sobičak, u stvari kombinacija sobica-kujnica. Izlazna vrata, bočno desno, vode
pravo na sokak u središtu pozornice, s jednom prastarom, nakrivenom drvenom banderom i ukoso DESNO, preko puta sokaka kafanica-bife s ispisanom firmom "Privatni ugostiteljski objekt "Dardaneli", Sreta Tasić. Gore, u središtu pozornice, iznad sokaka, iznad bednog jarka obraslog korovom i isponjenog otpacima i đubretom (što se pokušalo da kamuflira s dva tri izanđala turistička i reklamna panoa, kao: BOHINJ - MESTO SNOVA! i sl.) izdiže se na blagom brežuljku vila inž. dr. Kaje Cakić. Od kafanice ukoso levo naviše pruža se deo vrata vile sa cvećnjacima, a zatim sledi raskošan ulaz u zgradu, sa stepenicama napred, koje su samo po jednoj strani pregrađene ogradom. Pri kraju komada, kada je sokak još utonuo u ranojutarnju izmaglicu i smog, vila, onako, izdignuta, ostaje jarko osvetljena prvim zracima sunca i blješti svojom lepotom i sjajem.
Ovakav način prikazlvanja trebalo bi da omogući potpuniju životnost i bogatstvo dešavanja i ispoljavanja, što je po mišljenju autora jedino moguće ostvariti upravo u pozorištu. Tek na pozornici, neposredno pred očima i sluhom gledaiaca, moguće je ostvariti punu dimenzionalnost, istovremenost i raznovrsnost dešavanja, pokreta i govora, tj. životnu punoću i bogatstvo.

PRVI ČIN

PRVI AMBIJENT
Omanja, bedno nameštena odaja-stan, u stvari sobica-kujnica. U uglu krevet na kome leži bolesnica u teškom stanju, Kokanova i Ganetova majka. U drugom uglu sobička otac upao u nečiji, njemu ogroman, tuđi džemper, posluje zaneto oko kaveza s kanarincem. U jednom otvorenom krilu prozora ogleda se i šepuri Kokan, izvodi igračko-pevačke pokrete i pevuši neki moderni šlager. Ponaša se kao da je na bini. Pri kraju melodije, on malo i pojača glas i, završivši dosta efektno s pevanjem kaže samozadovoljno:
KOKAN

[Braca]

[Braca]