Miomir Marković - Boca za muve

[Braca]

Миомир М. Марковић

Боца за муве

(уводна ријеч и билатерални разговор Ива Вране)


Лица:
Иво Врана, ислужена дворска будала, око 70 година
Мрдун Нови, бармен, конобар или тако нешто и, како ће се испоставити, тајанствени дописник ,,Нове Европе"

Мјесто и вријеме радње: свугдје и свагда, а посебно у Црној Гори данас

Кафански сто са стољњаком и столицама. Долази Иво Врана у неупадљивој цивилној одјећи и са црногорском капом на глави. У једној руци му је штап, а у другој плетена корпа покривена крпом. Сиједа за сто. Одлаже штап и корпу. Из џепа вади огледалце и чешаљ. Скида капу и чешља се. Потом мијења изразе на лицу: широки па благи осмијех. Затим озбиљност, па строгост. Сваки од израза дуго проучава у огледалцу. Одабрао је озбиљан и достојантвен израз и задржава га. Из корпе извади шешир и стави на главу. На сто стави пулт плочицу са натписом ,,Црна Гора", а може и црвену заставицу са бијелим крстом или бијелим орлом. Може, а не мора, да скине сако и покаже мајицу на којој пише ,,Отпор".
ИВО: Ја сам Иво Врана. По занимању сам будала. Сви мисле да сам будала по рођењу, по божијој вољи и онако од себе. Нека. Тако барем могу да речем све у брк. Свакоме главару, министру и амбасадору, капетану и посланику па и самоме господару. Да није тако давно би ме стрпали на Грможур или још горе мушкетали би ме и затрпали неђе ка цркотину. Овако живим и зборим све што други не смију. Још ме и часте и веле немој више. Знам ја да им није мило што им зборим, али се смију невољно и веле ,,пушти будалу". Смијем се и ја само другчије. Смијем се њима јер осећам да и они знају да им зборим истину. Само ми не могу ништа. Куђ ће на будалу. Други се смију грохотом ономе те сам га така пошпрдицом. Тако се сви смијемо. Сви до самога господара. (пауза). Сироти господар. Он ми је одредио занимање. Он ме довео ођен и до овога. Он је више од господара. Он је све... и свакоме. (пауза)
Бјеше ишета на Балшића пазар. Шетка се тамо и овамо кроз народ. Људи скидају капе пред њим, а по неки му и руци притрчи. Он тога упита чији је и оклен је те га благосиља па опет руке на плећи и куцка се симсијом по плећима. Ја сеђах таман ођен. Сви тавулини заузети. Све пуно ка пазарнијем даном. Ја викнух: ,,Гледајте како господар ћера магарца кроз пазар!" Неко од онијех галиота упита: ,,А чим Иво?". ,,Зар не видиш очи ти испале симсијом. Симсијом бије магарца по плећима! Прште вас ,,Гранд" у смијех. Просочише му то шпијуни. Трећи дан ме алтираше перјаници и метнуше у апс. Држаше ме у подрум једну уру па ме изведоше пред господара. Намрдио се он и чека да ја прозборим. Намрдио се и ја па мучим. Најпотље господар прозбори: ,,Ти си Иво почео озбиљно да се спрдаш и са самијем господаром". Ја њему оштро: ,,Ваше Величанство, озбиљно је само оно што збори господар. Све друго што се у овој земљи рече је дркалица. Особито оно што рече Иво Врана. То зна сва Црна Гора. Зато се слуша и памти само оно што рече Ваше Величанство. Све остало вјетар носи. Њему се допаде одговор те омеча у образ и кад се мало осмјехну. ,,Нијеси ти Иво толика будала ка што мисле, рече он. Иди сад и пази што причаш." А ја и даље мрк у образ: ,,Нијесам ја господар па да пазим што ћу зборит. Ја сам Иво Врана и може ми бит да причам што оћу." На то се господар опет смрачи у образ и рече строго: ,,Пуштите будалу да иде дома е имам посла". Од тадер се господар не смије мојим пошпрдицама. А кад господар престане да се смије уозбиље се и главари. Свакојему искочи чвор на чело ка да му се онђе скупила каква велика миса. Ја остадох без службе. Смијех остаде народу...