Ivan Pravdić - Nestali

[Braca]

Ivan Pravdić

Nestali

kratka drama dugog bola


LICA:

Mirko

Borko, brat mu od strica

Baba

Gordana

– sva lica obučena su u crno, osim Gordane na samom kraju: vidimo samo beline lica. dlanova i ponekad stopala

– sve se događa u dnevnoj sobi koja je crna kocka sa vratima desno i levo u dnu

– svi sitni predmeti su beli: tanjiri, sveće, telefon, salvete, kvake

– svi krupni predmeti su crni i uronjeni u prostor: astal, stolice, fotelja sa točkićima, televizor



(dugi mrak)

BABA (off):

Crnu travu pase crna krava.

Crnu kravu muze crna žena.

Crna ruka steže crnu sisu.

Crno vime štrca crno mleko.

Crno mleko lapće crna mačka.

Crnu mačku mazi crno dete.

Crno dete crne suze lije.

Crna suza crnu zemlju mije.

Crnom zemljom niče crna trava.

Ust!Ust!Ust!

(svetlo zablješti sa otvaranjem vrata)

BORKO:

Sretna slava, domaćini. Da vas ljubim sve. Kako ste mi? A baba, kolko ti je zuba još ostalo? Da vidim. Dobro je, dobro je. Još uvek više nego očiju. A ti, mali. Je l' i tebi još niču zubi? A? Zajebantu kržljavi? Da ste mi svi živi i zdravi! Srećno slavili. Pili! Smejali.

BABA:

I plakali, dete. Kukali do gluvoga neba.

BORKO:

Što?

MIRKO:

Pusti je, Borko. I danas je jedan nestao.

BORKO:
Ko sad? Mislio da više niko nije ostao da nestane.

MIRKO:
Komšija Života.

BORKO:

On? Kako?

BABA:

Samo ga više nije bilo. Nikakav trag. Nikakav zvuk.

BORKO:

A možda je samo otišao da se prošeta čovek? Da se odmori od nas? I meni smo mi dojadili. Kamoli Životi. Kažem vam. Otišao čovek malo u provod, a vi biste prvo pa na sahranu. Sram vas bilo.

MIRKO:

Šta pričaš gluposti. Ko još ovde i sme da se šeta, sem po sobi. I još da pazi da se suviše ne približava prozorima.

BORKO:

A možda je otišao na neki drugi kraj sveta? Na lepim plažama otvorio kafanu sa nazivom "Bikini". Ha? "Toples". Još bolje. Kafana "Kod gole ribe". Već vidim. Veliki je vrag taj Života. Zna on šta valja. Zato je nestao odavde. Ne kao mi.

BABA:

Šta god da je, i gde god da je, nestao je i on.

BORKO:

Je l' uopšte ostao još neko ovde? Mislim, osim nas?

(zvono na vratima, Gordana ulazi)

GORDANA:

Sretna slava. (ljube se) Kako ste vi, Bako?

BABA:

Hvala Gordana. Ah. Kako, kako? Bolje da ti ne pričam. Samo kad se setim, ali već previše zaboravljam. Verovatno postoji dobar razlog i za to.

GORDANA:

A ti, Mirko? Kako škola?

MIRKO:

Škola ko škola.