Ana Bošković - Peri tehne protagoniste

[Braca]

Ana Bošković

Peri tehne protagoniste


O glumačkom umeću

(Περί τέχνη πρωταγωνιστή)

drama

LICA:

Glumac

Reditelj

Glumac I

Glumac II

Glumica I

Glumica II

Čudna gospođa

Alapača


scena prva

Glumac.

Glumac dolazi, pomera stolicu, seda i šuška papirima. Muzika, koja može pratiti ovu nemuštost, je utišani ,,Darkvud dab" : ,,Razbacan po sobi, sadržaj života, sve iz malog mozga, ništa ne razuuumem..."

Glumac (Mehanički se preslišavajući, deklamuje.):,,Ali, dobri Bože, šta to traže od mene?... Da nadmašim samog sebe?", ( Trlja ruke, nastavlja da čita.):,,naši su pisci patuljci", (ponavlja) ,,Naši su pisci " ... "naši su pisci" ... ,,naši su pisci"... (Prekine niz, govori.) Da, i sam im to neprestano hoću reći, ,,patuljci". Šta bih ja imao da razumevam ili ne? Da govorim sadržaj shvaćenog? čega? (Lista skript.) Evo, recimo ovoga, (Čita na, na brzinu.) ,,Moj genij je ništa. Ništa drugo do veština da se kažu reči, da se čine gestovi, ništa drugo do jedan opsenarski krug. Čovek sam, koji sam sebe čini nestajućim, svake večeri." (Naglas se zamisli nad izrečenim.) Kakva je sad razlika između toga da li i ja sve ovo znam ili samo izgovaram? Svakako, moram znati naizust. ( Ustaje, hoda, premeće papire. Samouvereno.) Hm, ništa posebno što bi usporilo moju memoriju. (Naizgled zaključuje.) Šta bi moglo biti jednostavnije glumcu, nego tumačiti lik glumca? Edmund Kin, to je njegovo ime, igramo drugu, noviju verziju, kažu Sartrovu a ne Diminu, premda, ja ne vidim razliku. (Prelista skript. Zamisli se.) Tražiću pet slobodnih dana za učenje uloge, i gotovo! (Šeta, pomera stolice. pomera papire po stolu.)

scena druga

Glumac, Glumac I