Nikolaj Koljada - Bajka o mrtvoj carevoj kćeri

[S.Teller]

Nikolaj Koljada

Bajka o mrtvoj carevoj kćeri

Drama

Prevod: Novica Antić

LICA:
RIMA, 30 godina
MAKSIM, 30 godina
VITALIJ, 30 godina
NINA, 30 godina

PRVI ČIN

Veterinarska klinika. Naše vreme. Vojnici marširaju. Pevaju. Promuklim, zlim glasovima pevaju. U početku se čuje samo bat čizama po asfaltu. Bliže, bliže... Pesma, jače, jače... Dernjaju se iz sveg glasa, siroti... Odjednom, orkestar. Bubnjevi, trube... čisti, radosni, nestvarni zvuci: "Slovenski rastanak"... Sobičak u veterinarskoj klinici. Na zidovima nekoliko iskrzanih postera, upljuvanih muvama. Na njima krave, psi, mačke, konji. Tu se našao, čak, i jedan slon na sivkastom posteru. I strelice: Gde se šta nalazi i kako koga treba seći. Usred sobe je crni ormar, koji je deli na dva dela. Iza njega živi kuja, Lanka, sa svoja četiri šteneta. Lanka je ogroman, kao tele, pas, moskovski čuvar. Leži tamo, uzdiše kao čovek, mrmlja, diše. U drugom delu sobe, divan. Pored divana sto. Prekriven novinama. Na ekseru vise mantili i potkošulje. Vrata koja vode u ambulantu su obojena zeleno. Druga, u uglu sobe, irna sporedni ulaz koji vodi na ulicu. Plafon je prljav, zapušten, ispucao. Pored divana, na ormariću stoji stona lampa. Ona osvetljava Rimino boravište. Tu su još i stolica, dva taburea i... ništa više. Deset sati uveče. Na divanu sedi NINA. Pored njenih nogu, na podu raskošan, smeđi kofer. NINA, žena tridesetih godina, preterano našminkana, previše upadljiva. Sedi na divanu, gadljivo se osvrće, nervozno popravlja frizuru, čeprka po koferu. RIMA je u belom mantilu, sa kapom na glavi, u plavoj trenerci sa belim prugama sa strane, na nogama joj patike. Sedi na stolici, opuštenih, crvenih ruku, posmatra NINU.