avatar_S.Teller

Erik Bentli - Da li ste sada i da li ste ikada bili

Započeo S.Teller, Novembar 14, 2024, 09:42:40 POSLE PODNE

prethodna tema - sledeća tema

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

S.Teller

Erik Bentli

Da li ste sada i da li ste ikada bili

(istraga šou-biznisa koju je sproveo Komitet za antiameričku delatnost između 1947. i 1956. godine)

S engleskog preveo
Borivoj Gerzić


Naslov originala
Eric Bentley
Are You Now Or Have You Ever Been
(1972)

Drama Da li ste sada i da li ste ikada bili prvi put je izvedena 8. novembra 1972. u Yale Repertory Theatre (SAD).


PREDGOVOR

Dijalozi u komadu Da li ste sada i da li ste ikada bili preuzeti su iz saslušanja pred Komitetom za antiameričku delatnost i sličnost između svedoka i stvarnih ličnosti nije slučajna. Ove ličnosti ispisale su sopstvene redove na stranicama istorije. Iako sam suzio i uredio materijal sa saslušanja, ništa nisam dodavao. Premeštanja – reči unutar rečenice ili rečenice u okviru zamisli – pokušao sam da svedem na minimum kako bih izbegao bilo kakvu promenu smisla.
Nijedno ime nije promenjeno, osim imena onih članova Komiteta koji se samo pominju u dijalogu. Tokom devet godina, koliko drama obuhvata, članovi Komiteta često su se menjali. Pošto su te promene nevažne za radnju koja je ovde prikazana, oni su u tekstu obeleženi brojevima (ČK 1, ČK 2, itd.); pošto ni predsedavajući nije bio isti čovek tokom niza godina, jednostavno je nazivan ,,predsedavajućim"; islednici su nazivani Islednik, Drugi islednik, itd. Samo saslušanje izgleda ovako: članovi Komiteta sede jedan pored drugoga, u sredini je predsedavajući, kome pomažu islednici. Nasuprot njima je svedok, obično sa svojim pravnim savetnikom. Svi učesnici ispred sebe imaju mikrofone.
Prostorija nije uvek ista. Radnja se ne dešava uvek u Vašingtonu. Sasvim je dovoljna jedna prostorija koja izgleda kao bilo koja sudnica, ili, još bolje, kao svaka veća prostorija u nekoj vladinoj zgradi. Izuzev kada je u tekstu naglašeno da je prostorija ispražnjena za ,,izvršnu" ili zatvorenu sednicu, tu je i publika, koje ponekad ima toliko da gotovo preplavi prostoriju i predsedavajući mora da opominje za mir. Kada svedoči neka filmska zvezda, predsedavajući može da zatraži od foto-reportera da budu manje nametljivi. Ponekad i sam svedok može da traži isključenje TV i filmskih kamera i smanjenje svetlosti.
Istraga šou-biznisa ovde je prikazana u smanjenom obimu od one koja je zaista bila poduzeta, a svedočenja su ponekad skraćena ili aranžirana. (Pod ,,aranžiranjem" podrazumevam pre svega pravilo pomoću koga su ,,scene" poređane. Ovo je pravilo – s malim izuzecima – hronološko, mada se nisam uvek pridržavao hronologije: iako bi posle 1951. godine trebalo da dođe 1952, pitanje šta da se izabere iz 1952. godine rešavalo se u skladu s tim koje će beleške iz 1952. da se nadovezuju na one iz 1951. godine, a da to bude ,,najdramatičnije". ,,Aranžiranjem" se došlo do forme ove drame. ,,Aranžiranjem" je ostvaren osnovni šok-efekat ovog komada – stavljanjem jednog dela pored drugog, to jest, pravljenjem kolaža.) Svim ovim postupcima – izbor svedoka, skraćivanje, uređivanje, aranžiranje – u dramu je unet i lični sud samog pisca, da talenat i ne spominjem. U meri u kojoj je on bilo podlac bilo glupak, rezultat će odražavati njegovu podlost ili glupost. Mogu samo da kažem da sam svestan ovoga, i da pozivam skeptičnog i sumnjičavog gledaoca da proveri svoju sumnju ili skepsu. Za razliku od mnogih istoričara, nisam upotrebljavao izvore kojima prosečan čovek nema pristupa. Naprotiv, koristio sam materijal koji je publikovala vlada Sjedinjenih Američkih Država, i mnoga svedočenja ovde korišćena mogu se, u proširenom obimu, pronaći u mom delu Trideset godina izdaje.

E. B.



Kajafa je po sopstvenom mišljenju
Bio dobrotvor čovečanstva...
Najjači ikad poznati otrov
Nalazio se u Cezarovom lovorovom vencu.

Vilijam Blejk

Ja ne želim da budem odgovoran za čitavu ergelu cinkaroša i potkazivača ... koji ovamo dolaze i busaju se u grudi vičući: ,,Užasno mi je žao, nisam znao šta sam radio! Molim vas, želim da se pokajem! Vratite me u filmove!" Oni bi sve učinili da se vrate u filmove! Naveli bi imena! Imenovali bi svakoga!... Vređa me zaključak da iko ko se pozvao na Peti... može da bude kriv zbog bilo čega... I Puritanci su koristili to pravo... Prvi takav slučaj je bio ... kada je Pontije Pilat upitao Isusa Hrista: ,,Sudije imaju mnogo svedoka protiv tebe?" A on nije rekao ništa.

Lajonel Stender, pred Komitetom
za antiameričku delatnost (1953)

Postoji jedna večito istinita legenda, ona o Judi.

Prijava/registracija


Facebook   Instagram   Tiktok