Ištvan Erkenj - Totovi

[S.Teller]

Ištvan Erkenj
TOTOVI

Preveo: Eugen Verber

Učesnici:

MAJOR
TOT
MARIŠKA, njegova žena
AGIKA, njegova kći
POŠTAR
TOMAJI, opštinski paroh
CIPRIJANI, profesor
ELEGANTNI MAJOR
VLASNIK CRPKE
LERINCKE, sused
GĐA GIZI GEZE, žena na zlu glasu
DR EGENBERGER ALFRED, dečak od 7 godina
SLUGA

Događa se u jednoj opštini u planinama, za vreme drugog svetskog rata u Mađarskoj

Pisac je ubeđen da se njegov komad dešava na tačno određenom mestu i vremenu, u potpuno stvarnoj situaciji. Usled toga svaki pokret i svaka reč, dekor i rekvizita treba da su autentični. Svaka stilizacija može samo da zbunjuje. Međutim, od stvarnosti je dozvoljeno izneti na pozornicu samo toliko, koliko groteska zahteva i dozvoljava. I zbog toga je glumac, koji pokušava da 'produbi' svoju kreaciju i izmisli neku humornu karakternu crtu za sebe da bi time obogatio svoju ulogu, na krivom putu. Ovaj komad nema nikakve veze sa apstraktno ostvarenom dramom, ali u njemu ima nešto od apstpakcije, i to tačno toliko koliko je neohodno potrebno za apstraktno ostvarenje. Groteska, naime, samo toliko podnosi od nebrojenih nogućnosti stvarnosti koliko među njima naginje ka groteski. Svako dodavanje bilo to karikiranje, ili traženje sentimentalnih efekata slabi efekat. Namera pisca je prema tome, bila od svega samo bitno, i samo najnužnije. Bilo bi divno ako bi reditelj i glumac ovim puton i nastavili. Postoje, naime, granični šavovi gde se groteska nalazi sa farsom, komedijom ili tragedijom. Ove se granice mogu prelaziti samo po cenu lomljenja stila. Ova opasnost upućuje na neku meru uzdržanosti, na pr. na odricanju od izoštravanja finalnih poenti ili na smernost u izlivima osećanja. Ovaj gubitak je, međutim, samo prividan, u zamenu dobijamo to da groteska, sa svom neumoljivom logikom svoje nelogičnosti nesmetano dođe do izražaja.

PRVI DEO

Prva slika

(Pred kućom Totovih. U pozadini nekoliko borova, jedna dolina, brda)

[S.Teller]

[S.Teller]

[S.Teller]