Tadeuš Ruževič - Kartoteka

[S.Teller]

Tadeuš Ruževič

Kartoteka

Naslov originala

Tadeusz Róžwicz

KARTOTEKA

Preveo Petar Vujičić

Spisak lica ne dajem. ,,Junak" komada je čovek bez odrećenih godina, zanimanja i izgleda. Naš ,,Junak" često prestaje da bude junak priče i zamenjuju ga drugi ljudi, koji su takođe ,,Junaci". Mnoge ličnosti, koje učestvuju u ovoj istoriji ne igraju tu veće uloge, one koje mogu da igraju glavnu ulogu često ne dolaze do reči ili nemaju mnogo da kažu. Mesto radnje je jedno. Dekor jedan. Dovoljno je ako se tokom tih sati pomeri stolica. Vreme?... Komad je realistički i savremen. Stolica prava. Svi predmeti i nameštaj pravi. Njihove razmere su malo veće od normalnih. Obična prosečna soba. Sto. Polica s knjigama. Dve stolice. Slivnik itd. Krevet na visokim nogama. U sobi nema prozora. Na naspramnim zidovima su vrata; jedna i druga su stalno otvorena. Krevet stoji pored zida. Sve vreme svetlost u sobi je jednaka. Dnevna, dosta jaka svetlost. Svetlost se ne gasi, čak ni kad se priča završi. Zavesa ne pada. Može biti da je priča samo prekinuta. Za sat, za godinu... Još jedna napomena. Ljudi nastupaju u svojim svakodevnim običnim odelima. Nije ih slobodno oblačiti ni u kakve efektivne kostime, šarene krpe i sl. akcesorije. Plastična oprema je tu bez važnosti. Što manje boja i efekata. Kroz otvorena vrata žurno ili polako prolaze razni ljudi. Ponekad se čuju odlomci razgovora. Izgleda to tako kao da kroz sobu junaka prolazi ulica. Neki za trenutak osluškuju ono što se govori u junakovoj sobi. Ponekad ubacuju po koju reč. Prolaze dalje. Akcija traje od početka do kraja bez prekida.
JUNAK (leži u krevetu s rukama pod glavom. Pruža ruku, drži je pred očima.) Ovo je moja ruka. Pomičem ruku. Moja ruka. (Mrda prstima.) Moji prsti. Moja živa ruka je tako poslušna. Radi sve što pomislim. Okreće se k zidu. Možda zaspi. Ulaze Junakovi roditelji. Zabrinuti. Otac gleda na sat.
MAJKA: Ne drži ruke pod jorganom, to je ružno i nezdravo.
OTAC: Šta će iz njega izrasti ako se bude tako izležavao. Ustaj, dečko!
MAJKA: Napunio je četrdeset godina a tek je administrativni direktor u opereti;
OTAC: Garantujem ti da se on pod jorganom ružno zabavlja. Sam sa sobom.
MAJKA: Gluposti! Tamo još neko leži pod jorganom. Izgleda, žena.
OTAC: Jesi li luda! Sedmogodišnji dečak... Juče mi je drpio zloti... Kožu ću mu odrati! Uz to, jede šećer iz kutije.
MAJKA: Ali on ima kolegijum! Referat i koreferat.
OTAC: Zdipio mi zloti. Da je rekao: ,,Tatice, molim te, daj mi zloti, hoću nešto da kupim", dao bih mu. To mora biti kažnjeno.
MAJKA: Tiše. Spava.