Slavomir Mrožek - Tango

[S.Teller]

Slavomir Mrožek

Tango

Preveo: Petar Vujičić

LICA:
MLADIĆ, ili ARTUR
ELEONORA, Arturova majka
STOMIL, Arturov otac
LICE ZASAD ZVANO BAKA, ILI EVGENIJA
STARIJI PARTNER, ili EVGENIJE
PARTNER SA BRČIĆIMA, ili EDEK
ALJA, Arturova rođaka i verenica

ČIN I

Scena predstavlja unutrašnjost velike sobe s visokom tavanicom. Njen desni zid se ne vidi (sve odredbe »desno«, »levo« sada i dalje - gledajući iz gledališta). Prostor desno - presečen okvir scene, kao da se iza nje nalazi još jedan deo predstavljane prostorije. Levi zid ne stiže do same rampe, nego se zalama na nekoliko koraka ispred nje, na proscenijum, pod pravim uglom ulevo, i ide dalje ulevo, uporedo s rampom. Na toj površini, okrenutoj ka gledalištu, između ugla i leve kulise nalaze se vrata koja vode u drugu sobu. Toje kao neki hodnik koji nestaje u levoj kulisi, vodeći od nje do glavne prostorije. Na zidu naspram gledališta, srednjem, dvoja vrata, na levom i desnom kraju. Sva su vrata identična, visoka, tamna, dvokrilna, ukrašena, kao u solidnim, starim stanovima. Izmedu vrata na srednjem zidu - udubljenje s navučenom zavesom. U prostoriji se nalaze pre svega sledeći delovi nameštaja: sto za osam osoba sa osam stolica. Fotelje. Veliki zidni luster na levom zidu. Sofa. Stočići. Nameštaj postavljen nesistematski, kao neposredno pre ili posle seobe. Sem toga scena je pomoću draperija uređena tako da polurazvučena, poluviseća, polusvijena materija stvara utisak rasplamsalosti, pomućenosti, nekonturnosti prostorije. Na jednom mestu na podu tvori neku vrstu uzvišenja, ležaja. Starinska, crna dečja kolica na visokim i tankim točkovima, zaprašena venčanica, polucilindar. Plišani stolnjak prebačen do polovine stola, a pored gole ploče sede tri lica. Lice Zasad Zvano Baka, stara, čvrsta i pokretljiva žena, koja samo povremeno ima trenutke staračke klonulosti. U haljini sa šlepom koji se vuče po podu, veoma drečave boje sa ogromnim cvetovima. Na glavi džokejski kačket, na nogama sportske patike. Kratkovida. Stariji čovek, sed, lepih manira, s naočarima u tunkoni i ziainom okviru, ali u zapuštenom odelu, zaprašen i bojažljiv. Žaket lastavica, visoka kruta kragna, bela ali prljava, široka kravata marama, u njoj igla sa biserom, ali dole - kratke pantalone kaki boje, s nogavicama do kolena. Visoke škotske čarape, lakovane, ispucale cipele, gola kolena. Treći učesnik je krajnje mutan i podozriv. Prljava kockasta košulja, raskopčana previše duboko na grudima, izvučena preko pantalona, podvijenih rukava. Pantalone svetlosive, široke, prljave i izgužvane, cipele drečavo žute, i preterano šarene čarape. Svaki čas češe sepo butini. Kosa duga i masna, koju voli da začešljava vadeći češljić iz zadnjeg džepa pantalona. Mali, kvadratni brčići. Neobrijan. Na ruci časovnik u »zlatnom« okviru. Sve troje zaneseno se kartaju. Na preostalom, prekrivenom delu stola tanjiri, šoljice, (trbušaste) flaše, veštačko cveće, ostaci jela, a i nekoliko logički neusklađenih predmeta, kao veliki prazan kavez za ptice, bez dna, jedna ženska cipela, jahaće čakšire. Taj sto, još više nego cela prostorija, stvara utisak nesporazuma, slučajnosti, prljavosti. Svaki tanjir, svaki predmet drugačiji po obliku, iz drugog vremena i drugog stila. S desne strane ulazi mlad čovek, najviše od svojih dvadeset i pet godina, pravilno razvijen, naočit i nedeformisan. U standardnom, tamnom odelu koje na njemu dobro i efektno stoji, u beloj košulji s kravatom. Čist i ispeglan. Pod rukom nosi nekoliko knjiga i skripata, pošto se vraća s predavanja na univerzitetu. Zastaje i posmatra scenu. Ostali ga ne vide, zaneseni kartanjem. Sto se nalazi više na levoj strani, što znači dosta daleko od desne. Lice Zasad Zvano Baka sedi okrenuto leđima prema ušavšem, a postrance prema gledalištu, naspram nje stariji čovek, a treći učesnik sedi u pročelju, leđima prema gledalištu, a postrance prema ušavšem.

[S.Teller]