Mikloš Hubai - Zanemljivanje

[S.Teller]

Mikloš Hubai

Zanemljivanje

Tragedija u dva dela sa međuigrom

Preveo sa mađarskog Sava Babić

Žan-Liku Morou

,, Upravnik prekida predavanje: Nadam se da znate šta je to poljski?
Neki mrtvi jezik –reče jedan dečak.
Isto kao engleski ili francuski dodade drugi dečak razmećući se znanjem."
Haksli: Vrli, novi svet

Lica
ALELUJA
RENEGAT
PATRIK

Događa se u naše vreme, bilo gde, tamo gde je jezik u suštinskoj opasnosti, i u njemu: neponovljivo čudo genijalnosti čovečanstva... Mesto gde se drama odigrava je betonska podrumska prostorija. Iznad nje može biti zdanje od ko zna koliko spratova, veliki internacionalni hotel. Sada služi za glavni vojni stan oficirima jedne pobedničke vojske. Odozgo, iz sala hotela sve vreme čujemo istu banalnu i neuništivu muzičku numeru. (Može biti iz Vesele udovice: ,Šampanjac pijemja, i kankan igram ja...) Ritam muzike potpomaže lupkanje čizama. Oficirsko slavlje. Pozornica gde se odvija drama je u suterenu ovoga hotela. Drugi svet. Betonski zidovi po njima ponegde grafiti. Minulih dana ovde, u ovim suterenskim prostorijama zasedao je vojni preki sud i u zoru ovde negde se vrše smaknuća. Betonski bunker. Prostorija koja se vidi na pozornici služi kao zatvor. Njeni prozori, ukoliko ih ima, gledaju, gore na trotoar. Noć je, jedna gola sijalica, koja visi na dugačkoj žici, kolikotoliko osvetljava prostor. (Gotovo astmatično nestaje struja.) Šta lije ovde moglo biti u boljim vremenima? Noćni klub? Disko? Umesto porušenog stepeništa silazi se daskama. Ovu pozornicu zaklanja još prozirna zavesa, kroz nju se probija samo čkiljava svetlost sijalice. Pred ovu zavesu izlazi Renegat vukući za sobom hoklicu. Stasit, privlačan mladić s humorom, preko tridesete. Šteta što je ratni zločinac. Uniforma mu može biti kao onog vojnika koga se sećamo s Munkačijeve slike Mrtvačnica, ili onakva kakvu nose vojnici odreda za streljanje na Gojinim crtežima. Gore u hotelu se proslavlja pobeda. Ali i ovde u uglu nalazi se srebrna posuda s flašama šampanjca.

[S.Teller]