Gabrijela Zapolska - Moral gospođe Dulske

[S.Teller]

Gabrijela Zapolska

Moral gospođe Dulske

Filistarska tragikomedija u tri čina

Lica:
Gospođa Dulska
Felicijan Dulski
Zbiško, njihov sin
Heša, njihova kći
Mela, njihova kći
Gospođa Julašević, savetnikovica
Hanka, služavka kod Dulskih
Tandrahova, pralja
Kirajdžika

PRVI ČIN

Izbija šest časova. Pozornica predstavlja salon u buržoaskoj kući: ćilimi, solidan nameštaj, na zidu u zlatnom okviru diploma i razne slike. Umetničke palme, vezeni pejsaž pod staklom. Posred svega toga stari lepi stočić od mahagonskog drveta. Lampa s papirnim abažurom, stolići i na njima fotografije. Roletne su spuštene, na pozornici je mrak. Kad se digne zavesa, sat u trpezariji izbija šest. Razdanjuje se, na posletku svane sasvim, kad se digne zavesa.

I

Za malo je pozornica prazna. Iza kulisa se čuje kako neko hoda u papučama, s leva gde je bračna postelja, ulazi Dulska, nemarno odevena. Papilote, na zatiljku tanki perčin, beli kaputić sumnjive čistote, šlafrok kratak, na trbuhu poderan. Ide i gunđa, sveća joj u ruci. Sveću spusti na sto. Ode u kuhinju.
DULSKA: Kuvarice, Hanka! Ustaj! (iz kujne se čuje gunđanje) Šta, još je rano? Gledaj ti "gospođice". Dosta! A kako sam ja mogla ustati? Mir kuvarice, bez primedbe. Naloži u kuhinji. Hanka, idi naloži u salonu, samo brzo! (Pođe desnim vratima) Heša! Mela! Ustajte! Učite lekciju - skale na klaviru. Brže, ne trunite po tim krevetima! (ide malo po pozornici i mrmlja. Krene prema vratima, zaviri, krši ruke i uđe u sobu sa svećom.)

II

DULSKA, HANKA
(Hanka je bosa, suknja joj je jedva pripasana, košulja i kaputić nabačeni, nosi drva i ugljen, čučne uz peć i zapali. Šmrče, uzdahne. Uđe Dulska, ljutito.)

[S.Teller]

[S.Teller]