Vilijem Indž - Vrati se mala Šibo

[S.Teller]

Vilijem Indž

Vrati se mala Šibo

Prevela Nada Vujić

PRVI ČIN

Prva scena

Pozornica je prazna. Prizemlje stare kuće u jednom od onih poluuglednih četvrti nekog Midvesternskog grada. Pozornica je podeljena na dve sobe. Dnevna soba na desno i kuhinja na levo, sa stepeništem i vratima između njih. U podnožju stepeništa je mali sto sa telefonom. Vreme: oko 8 časova jednog jutra kasnog proleća. Kada se podigne zavesa sunce još nije izbilo u svojoj puno snazi i spoljna atmosfera je pomalo siva. Kuća je krajnje pretrpana i čak i prljava. Dnevna soba uspeva nekako da dočara atmosferu dvadesetih godina ovoga veka, dekorisana sa jeftinim pretendovanjem na prijatnost i utisak dobrog stanja. Opšti utisak je nespretna nakinđurenost. Sav nameštaj je težak i okruglaste stolice i kanabe su presvučene sjajnim moherom. Kanabe je razmešteno za spavanje, a na svim stolicama su čipkani prekrivači. U takvim delovima grada, kuće su toliko stešnjene jedna uz drugu da zaklanjaju sunce. Ono malo sunca što bi moglo da uđe kroz prozor desno, zamračeno je zadimljenim zavesama na prozorima. Na sredini kuhinje je sto. Na njemu su nagomilani prljavi tanjiri od sinoćne večere. Drvenarija u kuhinji je tamna i prljava. Ni nadmanji trud nije uložen da se kuhinji da izgled onih belih veselih prostorija kako ih mi obično zamišljamo. Nekoliko sekundi nema nikakve radnje na pozornici. Dok silazi niz stepenice i ide u kuhinju, njegov kaput je na naslonu stolice u sredini kuhinje. On izravnjava stolicu, uzima zemičku iz torbe sa daske za ceđenje sudova, presavija torbu i gurne je iz lavaboa. Pali električni štednjak i ide do stola, puni vanglu sudovima i nosi ih do lavaboa i odvrće vodu, zavlači peškir ispod džempera mesto kecelje. Ide do stolice i čita molitvu. Zatim prelazi do štednjaka, uvima tiganj, odnosi ga do lavaboa i odvrće vodu. Marija, mlada devojka od l8-l9 godina, njihov podstanar, izlazi iz svoje spavaće sobe (odmah pored dnevne sobe) uleprša u kuhinju skakućući. Kosa joj je skupljena na temenu u kovrdžama, a njoj je vrlo tanka i ukusna kućna haina, na nogama su joj paperjaste papuče. Ona je puna radosti, koju samo mladost može da ima izjutra.

[S.Teller]

[S.Teller]

[S.Teller]

[S.Teller]