Peter Handke - Lepi dani u Aranhuezu

[S.Teller]

Peter Handke

Lepi dani u Aranhuezu

Za S.

Sa nemačkog prevela Bojana Denić

Redaktura i lektura Periša Perišić

MUŠKARAC
ŽENA
I opet leto. I opet lep dan. I opet muškarac i žena za stolom pod vedrim nebom, na otvorenom. Bašta. Terasa. Drveće koje se ne vidi, ali čuje se, više nagoveštaj nego prisustvo, na blagom letnjem povetarcu koji s vremena na vreme sceni daje ritam. Sto je zapravo baštenski sto, poprilično veliki, za kojim sede muškarac i žena, jedno naspram drugog, udaljeni. Oboje su neupadljivo lagano obučeni, žena više u svetlim tonovima, muškarac više u tamnim; jedno neprolazno poput drugog. Neprolazne i prilike same, izvan bilo kakve aktuelnosti, odnosno bilo kakvog istorijskog ili društvenog okvira, i one takođe više nagoveštaj nego prisustvo. U početku jedna osluškuje kao i druga, pogledi im se ne susreću, dugo osluškuju šuštanje nevidljivog lišća pod nebom koje se da zamisliti kao dugo, mirno i smirujuće, sporadično ispresecano kreštanjem lasta. Kao da sa svakim šumom drveća prođe jedan sat ili čitav dan.