Artur Miler - Uspomena na dva ponedeljka

[Braca]

Artur Miler

Uspomena na dva ponedeljka

LICA:
BERT
REJMOND
AGNES
PATRICIJA
GAS
DŽIM
KENET
LARI
FRENK
DŽERI
VILIJAM
TOM
MEHANIČAR
GOSPODIN IGL

I

USPOMENA NA DVA PONEDELJKA

Otpremno odeljenje velikog skladišta automobilskih delova. Na sceni se vidi zadnji deo prostrane hale koja se nalazi u industrijskom delu Njujorka. Prednji deo hale, koji se ne vidi, ispunjen je kancelarijskim inventarom, registratorima, telefonskoc centralom i tezgom kojoj prilaze mušterije koje robu ne naručuju pismenim putem ili telefonom. Dva najmarkantnija objekta na sceni su: dugački sto za pakovanje koji se nalazi na levoj strani pozornice i čiji se samo jedan deo vidi i visoki prozori fabričkog tipa koji se pružaju od samog poda sve do tavanice i koji su pekriveni dugogodišnjom prašinom. Prozori se nalaze u pozadini i izgleda kao da okružuju celu scenu. Pozadi, skoro na samoj sredini, nalaze se vrata koja vode u toalet, na njima je čiviluk. Zadnji zid je prazan i na njemu se nalazi samo jedna kuka za vešanje naloga koji se svakog jutra okače o nju da bi radnici tokom dana mogli isporučivati narudžbine. Na sredini se nalazi starinski pisaći sto sa stolicom. Bočno, napred, je mala klupa. Kutije i omoti papira leže na stolu. Opšti je nered. Prostorija se, očigledno, retko čisti. Desno i levo na zidovima nalaze se otvori koji spajaju druga odeljenja što daje utisak srednjovekovne prostorije. Ti otvori vode u hodnike ispresecane visokim policama koje dopiru do tavanice. Na sredini se nalazi velika gvozdena decimalna vaga sa velikim balanserom. Priroda posla koji se ovde odvija, prosta je. Ljudi uzimaju naloge sa kuke na zidu, odlaze s njima u hodnike, pronalaze među policama tražene delove, vraćaju se s robom do stola, gde KENET sve to pakuje i stavlja adrese na pakete. Pisaći sto upotrebljavaju GAS i TOM KELI da bi na njemu izračunali poštansku ili ekspresnu taksu. Oni na njemu jedu, naslanjaju se, na njega i sakrivaju u njemu svoje stvari. Taj sto je, uopšte, neka vrsta domaćeg ognjišta.
UPOZORENJE: Prostorija mora da izgleda prijava i krajnje zapuštena, ali pošto će publika videti u ovom komadu kroz dve vizije, ona je i romantična. To je mali svet, prijatni dom u koji, mada to izgleda neverovatno, ti ljudi vole da dolaze svakog ponedeljka ujutru, uprkos onome šta govore. Vreme zbivanja je jutro jednog ponedeljka, veoma topao letnji dan, nešto pre devet časova. U prvom trenutku pozornica je prazna, a onda ulazi BERT. Njemu je osamnaest godina. Pantalone su mu na kolenima izlizane, ali ipak nisu nepristojne. Rukavi na košulji su mu zavrnuti i on ne nosi kravatu. U rukama mu je debela knjiga, poveći paketić od mrkog papira u kome se nalazi njegov ručak, i novine "Njujork Tajms". On stavlja paketić sa ručkom iza stola za pakovanje, zatim počisti rukom jedan deo na stolu, tu sedne, otvara novine i čita. Ulazi REJMOND RAJEN, upravnik. On nosi kravatu, belu košulju, ispeglane pantalone, u ruci mu je čist ubrus, a u drugoj hrpa naloga. REJMOND ima četrdeset godina, umoran je od odgovornosti, boji se da bude ljubazan i lako postaje grub. Hoda kao da će se svakog časa srušiti. Odlazi pravo prema kuki na zadnjem zidu i veša o nju naloge. BERT ga vidi, ali, pošto ga ovaj nije pozdravio, vraća pogled na novine. Isuviše zauzet sobom, REJMOND prolazi pored BERTA i kreće ka toaletu, a zatim zamišljeno zastaje i okreće se BERTU.

[Braca]