Priprema zemljišta za podizanje zasada vinove loze

[jelajelena]

Priprema zemljišta za podizanje zasada vinove loze

Planiranje (sistematizacija) terena

Za uspešno vinogradarstvo i za nesmetano obavljanje svih agrotehničkih radova u vinogradu katkad je na terenu potrebno najpre izvršiti krčenje i ravnanje terena, odvodnju, terasiranje i sl.
Vinogradi se često podižu na tlu na kojem su pre bile neke drvenaste kulture ili šuma. Stoga je potrebno ukloniti sve nadzemne delove, iskrčiti panjeve i dobro očistiti korenje, jer se upravo na drvenastim ostacima korena mogu razviti opasne gljivice koje izazivaju trulež i koje mogu biti pogubne za mladi vinograd. Posle krčenja ne sme se odmah saditi vinova loza nego je potrebno makar dve do tri godine sejati ratarske kulture ili leguminoze.
Posle krčenja i čišćenja ostataka korenja treba obaviti planiranje terena i poravnati mikrodepresije. Time se osigurava nesmetan prolaz traktora sa priključcima, postiže se ujednačena bujnost svih čokota u vinogradu i omogućuje se oticanje atmosferskih voda koje se nakupljaju u mikrodepresijama.

Drenaža

Ako u vinogradu postoji opasnost od atmosferskih ili podzemnih voda potrebno je to rešiti pre podizanja zasada otvorenom kanalskom mrežom, drenažom ili pravljenjem nasipa za sprečavanje plavljenja.

Meliorativno đubrenje

Najpogodniji trenutak za unošenje organskih i mineralnih đubriva je vreme pre sadnje loze kada se đubrivo može uneti u celi profil zemljišta u kojem će se nalaziti koren vinove loze. To je pravi trenutak da se unese veća količina đubriva i da se poprave fizička i biološka svojstva tla.
Taj zahvat se naziva meliorativno đubrenje. Organska i mineralna đubriva rasipavaju se po površini neposredno pre rigolovanja.
Količina organskoga đubriva zavisi od sadržaja humusa u zemljištu . Na zemljišta sa normalnim sadržajem humusa organsko đubrivo nije potrebno dodavati. Zemljišta siromašna humusom treba đubriti stajnjakom u količini od 5 do 10 vagona po hektaru.
Za visoku i kvalitetnu proizvodnju grožđa potrebno je meliorativnim đubrenjem osigurati zalihe osnovnih hranljivih sastojaka u zemljištu i to:

15 - 20 mg P2O5/100 g zemlje
25 - 40 mg K2O/100 g zemlje.

Na osnovu rezultata hemijske analize zemljišta, vodeći računa o potrebnim zalihama osnovnih hraniva, meliorativno se dodaju NPK mineralna đubriva različitih formulacija, npr. NPK 7:20:30 ili 5:20:30.

Rigolovanje (duboko oranje)

Duboka obrada zemljišta koja prethodi podizanju vinograda naziva se rigolovanje ili duboko oranje. Taj je zahvat vrlo važan jer se njime stvraju povoljni uslovi za brži početak razvoja i plodonošenja mladog vinograda.

Rigolovanjem se postiže:

prohranljivanje tla na dubini većoj od 50 cm, čime se popravljaju struktura i biološka aktivnost u tlu
odstranjivanje ostataka korenja prethodne vegetacije
mešanje horizonata tla i unošenje organskih i mineralnih đubriva u dublje horizonte, gde će se razviti koren.

Dubina rigolovanja zavisi od zemljišta  i njegovih fizičkohemijskih svojstava, a kreće se od 60 cm (teška zemljišta) do 100 cm (lagana, peskovita zemljišta). Najpovoljnije vreme rigolovanja je tokom leta i rane jeseni.
Izrigolovano zemljište ostavlja se u otvorenoj brazdi sve do pred samu sadnju da bi se pod uticajem sunca, kiše i niskih zimskih temperatura tlo usitnilo i u njemu akumulirala veća količina vlage.

Priprema za sadnju

Prethodno izrigolovano zemljište obično se u proleće, pred sadnju loze, poravna pa se na tako izravnatoj površini obavlja razmeravanje i kolčenje. Takođe se određuje i smer redova, vodeći pri tome računa o mikroklimatskim uslovima na tom području. Budući da grožđe traži bolju (veću) osunčanost grozdova, smer redova, ako je moguće, treba biti sever - jug.

Sadnja vinograda

Na prethodno obeleženim mestima kopaju se jame ručno, ručno-motornim svrdlom ili traktorskim svrdlom. Jama za kalem obično se kopa do 40 - 50 cm dubine, a 30 - 40 cm širine. Kalem vinove loze pre sadnje treba pripremiti tako da se koren skrati na 8 - 10 cm dužine.
Sade se parafinisani kalemovi, koje je poželjno namočiti u vodu 24 sata pre sadnje. Kalem se stavlja u jamu tako da je blago nagnut prema kocu. Koren kalema zatrpa se rastresitom zemljom, a zemlja se dobro nagazi. Potom se stavlja 5 - 10 kg zrelog stajskoga đubriva koje ne sme biti u dodiru ni sa korenom ni sa kalemom. Na stajsko đubrivo stavlja se opet rastresita zemlja. Dubinu sadnje određuje visina spojnog mesta koje treba biti u nivou zemlje ili samo 2 - 3 cm iznad nivoa tla. Poželjno je da se svako sadno mesto zalije vodom tako da uz koren što bolje nalegne zemlja.

Razmaci sadnje

Vinova loza, kao i svaka druga biljka, za rast, razvoj, kvalitetan i obilan prinos zahteva određeni životni prostor. Dugogodišnja iskustva stručnjaka i proizvođača grožđa govore da je za svaki čokot optimalno potrebno oko 3,0 do 4,5 m2. Pri određivanju razmaka sadnje prvenstveno treba voditi računa o postojećoj mehanizaciji te razmak sadnje treba prilagoditi njoj.
Razmaci sadnje kultivara vinove loze najčešće su od 2,0 do 2,8 m međuredno (što zavisi od mehanizacije) i 1,2 do 1,5 m u redu. Možese saditi i na manje razmake, i to od 1,8 do 2,0 m međuredno i 1,1 do 1,2 m u redu.