Spanac

[jelajelena]

Gajenje spanaca


Spanac je jednogodisnja biljka kratke vegetacije, koja se kod nas, i uopste u zemljama umerenog pojasa dosta gaji. Gaji se u svim nasim krajevima, uglavnom za gradske pijace, a u novije vreme i za konzervnu industriju. Posebni prehrambeni znacaj ove kulture jeste u tome sto prispeva u vreme kada drugog povrca malo ima. Za ishranu se upotrebljava mlado lisce cija se hranljiva vrednost visoko ceni. Ono sadrzi znacajne kolicine lako svarljivih belancevina, vitamina i mineralnih soli, narocito gvozdja, fosfora i kalcijuma.
Gaji se kao prolecni, jesenji i ozimi usev.Postoje mnoge sorte spanaca ali kod nas se najcesce gaje dve sorte: matador i viroflej.

MATADOR razvija snaznu poluuspravnu rozetu sa krupnim, ovalnim, lako naboranim, mesnatim listovima na srednje dugim drskama. Srednje rana sorta s vegetacionim periodom od oko 35 dana. Dobro podnosi niske temparature, pogodna je za jesenju setvu.

VIROFLEJ je stara dobro poznata sorta, s poluuspravnom rozetom i jajolikim glatkim listovima siljastog vrha, svetlo zelene boje. Rano krece u stablo, rano stasava i takodje je otporna na mraz.

Kod nas se spanac gaji uglavnom za rano prolece i to direktno iz semena, tako sto se seje do polovine oktobra meseca.
Spanac uspeva na svim bastenskim zemljistima. Neophodno je da se zemljiste za spanac obradi neposredno posle skidanja prethodnog useva. Ukoliko prethodna kultura nije djubrena stajnjakom, dobro je pod spanac zaorati 0.3-0.4 tone po aru dobro zgorelog stajnjaka, jer spanac dobro reaguje na stajnjak, a ako je prethodna kultura djubrena stajnjakom kolicinu stajnjaka smanjiti, a moze se dodati i malo mineralnog djubriva.
Spanac se seje na medjuredni razmak 20-30 cm i na dubinu 3-4 cm. Treba posejati 0.20-0.25 kg semena po aru. Zasejana parcela se mora povaljati. Na velikim povrsinama, narocito ako se spanac gaji za industrijsku preradu, seje se gusto - 0.80 - 1.00 kg semena po aru. U tako gustom usevu listovi stoje uspravno pa se usev moze pokositi masinom. Na taj nacin dobija se znatno veci prinos, pogotovu ako se seju hibridi snaznijeg rasta. Spanac posejan polovinom oktobra - ozimi spanac dospeva za oko 180 dana. Od mera nege primenjuje se: prihranjivanje, suzbijanje korova uz odrzavanje povoljne vlaznosti zemljista. Ozimi spanac se prihranjuje u rano prolece. Azotno djubrivo (5 - 10 grama po m2) unosi se izmedju redova, a posle djubrenja spanac treba zaliti i obaviti prasenje izmedju redova.
Od bolesti se najcesce javlja plamenjaca, narocito ako je vlazno vreme. Hemijske mere borbe protiv plamenjace u spanacu se ne preporucuju.
Berba spanaca zapocinje kad biljke dobiju 5-6 dobro razvijenih listova i traje sve dok ne poteraju u cvetonosna stabla. Usevi iz jesenje setve - ozimi spanac obicno prispevaju u martu i aprilu. Berba se obavlja kidanjem listova, kada je berba duza, ili cupanjem cele biljke. Berba se obavlja u svezijim casovima dana - izjutra kada opadne rosa i predvece. Usevi iz jesenje setve daju prinos 10 - 15 kg na 10 m2.