Povrće kao hrana i lek

[jelajelena]

Povrće kao hrana i lek













Artičoka
Artičoka je višegodišnja biljka koja vodi poreklo sa Mediterana. Ona na pravoj i jakoj stabljici nosi sočne, mesnate glavice sa mesnatim ovojnim listovima. Spada u niskokalorična povraća jer sadrži 17 kcal u 100 g.
Koje god da su veličine, artičoke moraju biti kompaktne i teške za svoju veličinu, sa mesnatim lišćem koje je čvrsto i zatvoreno. Ne treba ih kupovati ukoliko su suve, drvenaste ili ako su počele da se otvaraju.
Ako stižu u proleće onda su svetlozelene boje, a u jesen su maslinastozelene sa bronzanim odsjajem.
Artičoka je bogata biljnim vlaknima, a siromašna mastima zato ima važnu ulogu u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja i nekih tumora, ali gruba struktura vlakana isključuje upotrebu artičoke kod želudačnih i žučnih bolesnika. Takođe je dobar diuretik.
Zbog kalijuma, isključuje se iz dijetoterapije u kojoj je obavezna restrikcija kalijuma.
Artičoka sadrži veliki broj fitohemikalija. Silimarin spada u moćne antioksidanse i prevencija je tumoru, a takođe obnavlja tkivo jetre. Cinarin iz lišća ovog povrća povoljno utiče na rad jetre.
Od sveg povrća sa cvetnim glavicama, artičoka je najbogatija natrijumom, pa se zbog toga preporučuje osobama sa hipertenzijom.
Velike artičoke treba puniti filom, srednje upotrebiti za sosove, a mlade uz testeninu ili u salatama. Odrezane delove artičoka treba premazati sokom od limuna da ne potamne.

Avokado
Avokado je egzotični plod koji se koristi kao voće i kao povrće. Poreklom je iz Južne i Srednje Amerike gde je smatran kraljevskim voćem.
Avokado sadrži znatnu količinu masnoća, ali dominiraju mononezasićene masne kiseline, koje imaju zaštitni efekat na kardiovaskulani sistem. Uz to avokado sadrži vitamine E, C, B2,B6, folnu kiselinu i biljna vlakna. Ipak poželjno je konzumirati ga u umerenim količinama.

Boranija
Boranija je važan deo ljudske ishrane jer obezbeđuje dodatne proteine, pored mesa.
Postoje razne vrste: široka, crvena (borlotti, koju italijani obožavaju), boranija olovka, debela boranija, Goa boranija (možda je pronađete u kineskim rstoranima), obična boranija itd.
Obična boranija - se uglavnom upotrebljava sveža, a može se kupiti i konzervirana ili zamrznuta. Može biti žute ili zelene boje.
Boranija olovka - tanka je poput olovke i gotovo da nema razvijeno seme. Ovo je delikatesna boranija i odlična je za salate, čorbe i azijska jela.
Široka boranija - ima pljosnate mahune i ne valja dugo da stoji posle branja, zato je treba odmah pripremiti nakon kupovine na pijaci. Važno je kao i kod ostalih vrsta da bude dobro skuvana da bi se neutralisala škodljiva belančevina fasin.
Debela boranija je retka kod nas na tržištu kao i Goa i Borotti boranija. Debela boranija ima bledozeleno ili smeđe zrno, a mahune se ne jedu, kao i kod pasulja. Ova boranija se upotrebljava za razne čorbe.

Brokoli
Brokoli je povrće veoma bogato antioksidansima. Deluje blagotvorno kod čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, reguliše holesterol i nivo šećera u krvi.

Grašak
Grašak je namirnica bogata nutrijentima koji učestvuju u proizvodnji energije. Odličan je izvor vitamina B1, B5 i B6. Vitamin B5 igra važnu ulogu u regulisanju stresa jer podstiče rad nadbubrežne žlezde, što je izuzetno važno za organizam kada je pod stresom. Zeleni grašak je posebno dobar izvor gvožđa i minerala čiji nedostatak može izazvati smanjenu funkciju imunog sistema.
Rastvorljiva dijetna vlakna koja grašak sadrži, obrazuju želatinoznu masu u organima za varenje i vezuju žučne soli i šećer, pa tako doprinose smanjenju holesterola i nivoa šećera u krvi.

Celer
Pored eteričnih ulja koja njegov ukus čine tako neodoljivim sadrži i puno gvožđa koje je dobro za malokrvne i vitamin E koji je dobar za podmlađivanje.

Crni luk
Od davnina predstavlja alternativno sredstvo protiv dijabetesa (šećerne bolesti). I savremena medicinska istraživanja su potvrdila korisnost crnog luka i njegovu sposobnost da snizi nivo šećera u krvi i to u količini koja se unosi hranom.
Dejstvo crnog luka je podjednako, bilo da se konzumira u sirovom ili kuvanom stanju.

Cvekla
Zahvaljujući prisustvu antocijana može povoljno da utiče na obnavljanje krvi, suzbijanje rasta tumora i kao sredstvo za zaštitu i otklanjanje posledica štetnog zračenja.

Dinja
Zrela dinja povoljno deluje na upaljenu sluznicu organa za varenje. U obliku obloge ublažava opekotine, a ima i antikoagulantno dejstvo (deluje protiv zgrušavanja krvi).

Čičoka
Čičoka je u kod nas poznata kao divlji krompir, a u svetu kao jerusalem artičoka. Izgledom je slična krompiru, a po ukusu artičokama. Čičoka je krtolasto povrće korena vretenastog oblika. Krtole se vade posle prvih jesenjih mrazeva pa sve do proleća.
Može se jesti sirova, kuvana, pečena, pržena ili u vidu salata kada je terapijski efekat najveći.
Spada u vrlo hranljivo povrće niske energetske vrednosti 79 kcal u 100 g povrća, tj. 15% belančevina, 17% ugljenih hidrata i 0,2% masti. Od mineralnih materija ima kalijum i fosfor. Dobar je izvor vitamina B grupe, vitamina C i D kao i beta-karotina (provitamina vitamina A).
Posebno je značajna zbog sadržaja - inulina probiotika koji stimuliše razvoj korisnih bakterija u crevima koje su povoljne za zdravlje ljudi. Te bakterije imaju sposbnost da eleminišu štetne mikroorganizme crevne flore, a i sprečavaju crevne infekcije. Posle upotrebe antibiotika čičoka revitalizuje crevnu floru. Tako da se smatra da je ovo povrće čistač creva.
Inulin iz čičoke je koristan za dijabetičare, smanjuje nivo holesterola i triglicerida u krvi, što povoljno utiče na sprečavanje kardiovaskularnih oboljenja.
Zbog velikog sadržaja kalcijuma čičoka se zabranjuje u dijetoterapiji sa smanjenjem kiličine kalcijuma i kod poodmaklog stadijuma osteoporoze.


Paradajz
Paradajz je namirnica sa najvećim sadržajem biološki aktivne fitohemikalije - likopena. Termičkom obradom i dodavanjem neznatne količine ulja povećava se bioraspoloživost likopena koji je antioksidant i aktivan je u borbi proiv slobodnih radikala.

Paprika


Paprika potiče iz tropskih krajeva Amerike. U Evropu je preneta u 18. veku. Postoje mnoge sorte paprika čiji se plodovi razlikuju po obliku boji i ljutini. Zreli plodovi mogu biti crveni, beli, žuti, svetlozeleni ili tamnozeleni. Ukoliko je mesnatija, jedrija, krupnija, zrelija i crvenija ima više vitamina i mineralnih materija i zato je lekovitija. Paprika ima puno vitamina C, B1, B2 i provitamina A. Paprika ima 2-3 puta više vitamina C od limuna. Zbog tolikog sadržaja vitamina C paprika preventivno deluje na kapilare (sitne krvne sudove) i povećava njihovu propustljivost i elastičnost. S obzirom da je vitamin C osetljiv na visoke temperature preporučuje se upotreba paprike u svežem stanju, što je moguće više. Sve sorte paprika sadrže žuti ili crveni karotin, koji se u ljudskom organizmu pretvara u vitamin A.
Od mineralnih materija sadrži fosfor, magnezijum i kalijum.
Sveže paprike odlične su protiv astme, prehlade, bronhitisa, respiratornih infekcija, angine pektoris, katarakte, ateroskleroze i raka.
Ako se koristi za salatu ne sme biti ni malo naborana ili nagnječena. Treba je dobro sažvakati, a u kuvana ili pečena jela od paprike treba dodati poneku krišku jabuke. Paprike babure (imaju krupnije,široke plodove) mogu se puniti sirom, mesom, sojom ili pirinčem, ovsem, pšenicom. Paprike za turšiju (kiseljenje) imaju izduženi plod bele, žute ili zelene boje. Paradajz-paprike su mesnate, sočne i slatke, a feferoni su sa sitnim i vrlo ljutim plodovima; Za ljute paprike se smatra da otvaraju apetit, a neki ih svrstavaju u afrodizijake.
Da bi ulažili ljutinu treba piti hladan jogurt ili pivo uz ljuto jelo.
Dokazano je da ljute začinske namirnice kao ljute paprike, senf itd. mogu ubrzati metabolizam (ubrzavaju rad organa za varenje i izlučivanje crevnog sadržaja, tj. čiste organizam).
U velikim količinama ljuta paprika može prouzrokovati čir na želucu i dvanaestoplačnom crevu. Osobe sa hemoroidima moraju biti obazrive sa korišćenjem ljute paprike.
Paprika pre svega popravlja ukus, miris i izgled hrane. Veoma je bogata vitaminom C. Širi krvne sudove i tako doprinosi sprečavanju kardiovaskularnih bolesti. Izuzetan je antioksidant, antiseptik, koagulant i antireumatik.
Paprika je bogata E vitaminom, što omogućava bolje korišćenje i zastupljenost kiseonika u tkivima. Reguliše telesnu masu, jer ubrzava matabolizam. Čisti organizam od štetnih materija i smanjuje fermentaciju, pa time preventivno deluje na oboljevanje digestivnog trakta, a naročito njegovog završnog dela.
Paprika se koristi u ljudskoj ishrani preko pet hiljada godina. Važi kao sirotinjska vijagra, naime veruje se da je paprika moćan afrodizijak. Moderna nauka je to i potvrdila. Kapsaicin je ljuti sastojak paprike, a izbacuje se putem mokraće; Pošto usput iritira i prokrvljuje kanale deluje kao afrodizijak; On smanjuje i poremećaj varenja i gorušice.
Kapsaicin iz ljute paprike koristi se u medicini kao analgetik kod najačih bolova nastalih kao posledica karcinoma. A lekari savetuju osobama sa hroničnim problemima s disanjem, da bar tri puta nedeljno jedu ljuta jela.

Pasulj
Pasulj je značajan u ishrani zbog celuloze i drugih vlaknastih materija. Vodi poreklo iz Amerike, a u Evropu je prenet otkrićem Amerike, zajedno sa kukruzom i krompirom. Ima raznih vrsta pasulja neke su bolje za salate (braon i crveni), a neke su dobre za duga kuvanja.
Najkvalitetnije po energetskom nivou su mahunarke sitnog zrna, tamne boje i okrugle. Lako se vare, jačaju rad bubrega i ne nadimaju. Što je pasulj krupniji više izaziva gasove. Gvožđe je u neorganskom obliku pa ga organizam teško iskorišćava, stoga treba kombinovati pasulj sa paprikom, paradajzom, renom kupusom i drugim namirnicama koje su bogate vitaminom C. Bogat je belančevinama i da bi se bolje iskoristile treba ga jesti sa žitaricama ili sirom.
Pasulj - snižava holesterol, reguliše šećer, snižava krvni pritisak, reguliše rad debelog creva i sprečava pojavu hemoroida. U narodnoj medicini pasulj u kombinaciji sa belim lukom smatra se lekom protiv depresije i kašlja. Neki mu pridaju i afrodizijačka svojstva. Povoljno utiče na intelekt, pa ga treba često kuvati deci, bar jednom nedeljno.
Radi odstranjenja nesvarljivih šećera (koji izazivaju gasove) treba odliti prvu vodu na samom početku kuvanja. Oni koji imaju tegobe sa želucem i uopšte sa organima za varenje preporučuje se da skuvan pasulj ispasiraju i začine majoranom, kimom, anisom ili timijanom i tako smanje nadutost koja nastaje od celuloznih sastojaka.
Radi lakšeg varenja u pasulj se može dodati komad kombu alge ili kuvati pasulj i celo jaje pred kraj kuvanja izvaditi jaje i baciti ga.
Za snižavanje holesterola u krvi pojesti pola šolje kuvanog pasulja na dan. Na ovaj način se može sniziti holesterol za oko 10 %.

Prokelj
Spada u porodicu kupusa. Prokelj ima oblik zelenih loptica. Male je energetske vrednosti; Sadrži samo 26 kcal u 100 g. Najviše ima biljnih belančevina i ugljenih hidrata, zatim biljna vlakna (regulišu holesterol i glukozu u krvi- što se preporučuje dijabetičarima). Zatim, sadrži sirovu celulozu koja je dobra protiv zatvora. Kao i za sve kupusnjače i za prokelj se može reći da ima antikancerogena svojstva.
Najviše se jede svež ili kuvan u slanoj vodi, preliven sokom od limuna i maslinovim uljem. Ali je dobar i za pripremu čorbi,pirea i raznih variva. Za ishranu je najbolji posle prvih mrazeva, jer tada gubi gorak ukus. Zbog sumpora koji sadrži treba otklopiti i posudu u kojoj se kuva da bi isparila sumporna jedinjenja.

Proso
Je jedna od najstarijih žitarica koje su se upotrebljavale u ljudskoj ishrani. Idealan je za ishranu osoba koje ne podnose gluten. Nema mnogo masnoća oko 3% a ostatak čine ugljeni hidrati oko 70 % i belančevine oko 10 %. Proso je bogat vitaminima B grupe, kalijumom, magnezijumom, fosforom i gvožđem.
Za ishranu ljudi koristi se proso očišćen od spoljnjeg omotača. Priprema se slično pirinču; Tako što se uzme 1/3 prosa i stavi da se kuva u 2/3 vode oko 20 minuta. Na tržištu postoje i prosene pahuljice koje imaju istu hranljivu vrednost, ali se brže kuvaju.

Rotkva
Rotkva je korenasto povrće. Može biti sive, bele, crne i crvene boje. Idealno je povrće za niskokalorične salate. Sadrži samo 28 kcal u 100 g. Nosioci kalorija su uglavnom ugljeni hidrati.
Od minerala ima kalijum, kalcijum, natrijum, gvožđe i fosfor. Od vitamina najviše ima vitamin C, a zatim vitamine B grupe.
Zbog sadržaja kalijuma dobar je diuretik.
Rotkva stimuliše izlučivanje žuči, pa je pogodna kao dodatak masnim jelima. Takođe, pospešuje lučenje želudačnih sokova, varenje i bolji rad creva, zato se preopručuje u ishrani kod osoba sa otežanim varenjem. Zbog svoje jačine ne preporučuje se osobama sa upalom sluznice želuca i creva, kao i osobama sa čirom na dvanaestopalačnom crevu, trudnicama i kardiovaskularnim bolesnicima jer izaziva nadimanje.

Raštan
Iako u ishrani često zanemaren raštan (raštika) je pun kalcijuma, kalijuma, betakarotena i drugih antioksidansa. Najbolji je nakon prvih mrazeva kada slatkogorkasti ukus dolazi do izražaja.

Spanać
Je u vrhu namirnica bogatih gvožđem. U 100 g spanaća ima 4 mg gvožđa.
Gvožđe je kao što znamo dragoceno za povećanje broja crvenih krvnih zrnaca, a u spanaću ga ima najviše...

Soja
Brojne studije ukazuju na pozitvne uticaje soje i sojinih proteina na zdravlje jer ona utiče na smanjenje krvnog pritiska i ukupnog lošeg holesterola, ona održava ili čak i povećava nivo dobrog holesterola. Zbog svega toga smatra se da soja može značajno da snizi rizik od bolesti srca.

Tartuf
Raste pod zemljom na oko 10-30 cm dubine, i to kao "parazit" u korenju hrasta, topole ili vrbe.
Inače, tartufi rastu na određenoj geografskoj širini i ima ih od Amerike do Kine. Gastronomi još uvek ne mogu da se slože da li je ova gljiva začin ili hrana. Veruje se da njena specifična aroma ima moćni afrodizijak, da čuva zdravlje i podstiče dugovečnost
Cene tertufa su astronomske; prosečna skoro postignuta cena za gram bila je 3,25 evra. Najskuplji su beli tartufi (tuber magnatum) zbog sporijeg rasta. Kod nas ima nekoliko uzgajivača. Samo u Evropi je za sada poznato blizu 200 vrsta ovih pečuraka, u jestive spada samo desetak.

Karfiol
Karfiol je povrće iz porodice kupusa. Odličan je zaštitnik organizma od raznih kancerogenih materija. Skoro da ne sadrži masti. Ima malo ugljenih hidrata i kalorija, a mnogo fitonutrijenata koji šalju signale genima da pojačaju detoksikaciju organizma. Sveži karfiol se u frižideru (u papirnoj ili plastičnoj kesi – okrenut stabljikama nadole) može održati do 5 dana, a kuvan najviše 2 dana. Da bi sačuvali hranljive sastojke i izbegli jak miris treba ga kratko kuvati, oko 10 minuta.

Keleraba
Krtola ovog povrća je veoma ukusna. Njeni listovi sadrže obilje provitamina vitamina A koji štiti ćelije, zato treba koristiti ne samo koren nego i sitno iseckano lišće kelerabe.

Krompir
Zahvaljujući svojoj biološkoj vrednosti krompir bi mogao da održi čoveka u životu bez ijedne druge naminice. Za čišćenje organizma pomešati i jesti narendani sirov krompir i svežu jabuku.

Krastavac
Krastavac je niskokalorično povrće. Bogat je silicijumom i fluorom. Pored toga, sadrži i kalijum koji stimuliše bubrege na izbacivanje otpadnih materija i masti. Utiče i na izbacivanje tečnosti iz organizma i smanjuje opasnost od dobijanja kamena u bubrezima i u mokraćnom mehuru. Odličan je za suvu kožu.
Najvećim delom, krastavac sadrži vodu i zbog toga je mnogo zastupljen u svakodnevnoj kozmetici kao i u kozmetičkoj industriji. Ima malu energetsku vrednost. U 100 g krastavca ima samo 12 kalorija, pa tako nema ograničenja u konzumiranju. Dobro utiče na smanjenje osećaja gladi i sadrži mnogo značajnih sastojaka za proces varenja.

Kukuruz
Kukuruz je bogat skrobom, pa je važan izvor energije. Sadrži jednostavne šećere: saharozu, glikozu i fruktozu, ali i vlaknastu strukturu koja je neophodna za detoksikaciju i apsorpciju nepoželjnih hemijskih materija. U 100 g kukuruza ima 86 cal ili 359 kj, oko 258 provitamina A, 1,18 g masti...
Zrna kukuruza bogata su vitaminima B kompleksa, E vitaminom i proteinima.
Sušena kukuruzna svila odličan je diuretik, pa se čaj od kukuruzne svile preporučuje kod bolesti mokraćnih organa, gihta, reumatizma i srčanih oboljenja.


Kupus
Sok od svežeg kupusa je dobar za lečenje obolele sluznice organa za varenje, posebno želuca. Jednu čašu soka od kupusa piti na gladan stomak svakog dana tokom dužeg perioda.

Šargarepa
Šargarepa je vrlo bogata beta-karotenom. Štiti arterije i oči, pojačava iminitet, štiti od pojave angine pektoris, raka, moždanog udara, a smanjuje i holesterol u krvi. Organizam bolje apsorbuje kuvanu šargarepu nego sirovu.
Skuvani sirup od soka sveže isceđene šargarepe i meda. Jedna kašika 3 puta dnevno blagotvono deluje kod plućnih bolesti, nazeba, upale grla, gripa.

Šitaki pečurke
U Aziji se koriste od davnina kao lek za srce, protiv raka dojke i leukemije. Regulišu nivo holesterola, obaraju krvni pritisak i umanjuju simptome gripa. Bogate su lentinanom sastojkom koji ima antivirusno dejstvo.

Šampinjoni
Šampinjoni su po sadržaju belančevina jedna od najbogatijih vrsta pečuraka. Od ugljenih hidrata u šampinjonima se nalazi glukan, inulin i pektinske materije a ne sadrže saharozu i skrob pa su zato pogodne za osobe obolele od dijabetesa.

Izvor(zalogaj.com)

[jelajelena]

Crni luk - zacin, povrce, lek

Naša kulinarska tradicija ubraja luk medu zacinske biljke, zacinsko povrce, a ipak bi se mogao uvrstiti ravnopravno sa svim ostalim povrcem jer bi svaki drugi pristup ovom izvrsnom povrcu bio nepravedan. Luk je hrana, zacin i lek. Pa i tada kad ga upotrebljavamo kao zacin, s ozbirom na njegove sastojke, mi se zapravo hranimo, a lekovita svojstva luka, u svom širokom rasponu, ostaju cinjenica, bez obzira na formalan pristup i podelu. Stari Egipcani uzgajali su luk još pre 4000 godina. Autori se ni do danas nisu složili o njegovom poreklu - potice li iz Azije, Indije ili Avganistana. U jednom se ipak slažu: i Evropu je stigao preko Italije, a naši preci na ovim prostorima uzgajali su ga i koristili u velikim kolicinama. Luk se za jelo koristi preko cele godine - od lepe bele stabljike u prolece (mladi luk), pa preko razvijene a nedozrele glavice (lukovice) preko leta, do zrele suve lukovice spremljene za zimu. Mnoge domacice pogrešno postupaju kad mladom luku odbacuju nadzemni deo (lišce, perje), jer je ono gotovo jednako vredno kao i podzemni deo stabljike, a dragocen je izvor fitoncida, a antibiotici u njemu sprecavaju razvoj mnogih nepoželjnih mikroorganizama...



Velika je razlika u energetskoj vrednosti izmedu mladog luka i dozrelih sušenih glavica, a krece se izmedu 188 kJ (45 kcal) do 1415 kJ (388 kcal) za 100 grama luka. Od hranljivih sastojaka luk sadrži najviše ugljenih hidrata, ali razume se, i tu ima bitnih razlika izmedu mladog luka i dozrelih glavica. Belancevina i masti ima relativno malo.
Izvor(.narodnilijek)