Sofokle - Antigona

[makova 7]

Sofokle

Antigona

Prevod: Miloš N. Đurić

Lica:
ANTIGONA kćer Edipova
ISMENA, kćer Edipova
KREONT, car tebanski
EURIDIKA, žena njegova
HEMON, sin njihov
TIRESIJA, prorok
STRAŽAR
PRVI GLASNIK
DRUGI GLASNIK
HOR STARACA TEBANSKIH
PRATNJA KREONTOVA I EURIDIKINA

Pozornica prikazuje carski dvor u Tebi sa trojim vratima: na srednja idu Kreont i Euridika, na desna - za gledaoca - dvoranstvo, Antigona i Ismena, a na leva stranci. Hor, stražar, Hemon, Tiresija, glasnik, idu, kao domaći, na desni ulaz.

PROLOG (PRVI ČIN)

PRVA POJAVA
(U svitanje. Iz dvora na desna vrata dolazi Antigona, pa za njom Ismena.)
Antigona, Ismena

ANTIGONA
Ismena mila, sejo moja rođena,
da l' znadeš za jad kakav što zbog Edipa
još Div ga ne učini nama živima:
ta nema ovde, niti jada ikakva,
ni nečasno ni ružno ništa što ti ja
međ tvojim ne videh i mojim jadima.
Pa i sad opet kakvu, kažu naredbu
poglavar celom gradu ovčas izdade?
Da l' znaš, da l' ču šta? Ili ne znaš da se zlo
za mile naše sprema ko za dušmane.
ISMENA
O milim vest još nikakva, Antigona,
ni vesela ni tužna meni ne stiže,
bez oba brata otkad nas dve ostasmo,
što jedan drugog u dan jedan ubiše.
A otkad noćas vojeka ode argivska,
od tada ništa više nisam čula ja,
ni da sam srećnija a ni nesrećnija.
ANTIGONA
To znađah dobro, pa te pozvah ovamo
pred vrata dvorska, da me čuješ nasamo.
ISMENA
A šta je? Neka reč te uznemirila.