Pismo i pismenost predstavljaju jedno od najvećih dostignuća čovečanstva, omogućivši prenošenje znanja, kulture i tradicije kroz vekove. Njihov razvoj započeo je kao odgovor na osnovne potrebe ljudskog društva i evoluirao u složen sistem koji danas poznajemo.

Početci pisma
Prvi tragovi pisma javljaju se u obliku **piktograma** - crteža koji predstavljaju objekte iz stvarnog sveta. Ovi rani oblici komunikacije, stari oko 30.000 godina, pronađeni su na zidovima pećina, poput onih u Laskou u Francuskoj. Međutim, ti crteži nisu bili pismo u pravom smislu reči, već vizualna sredstva za prenošenje informacija.

Prava revolucija nastupa sa razvojem **klinastog pisma** u drevnoj Mesopotamiji oko 3.200 godina pre nove ere. Sumerci su koristili klinaste simbole urezane u glinene pločice za vođenje evidencije, poput trgovine i poreza. Paralelno, u Egiptu se razvija hijeroglifsko pismo, koje je uključivalo simbole sa fonetskim i slikovnim značenjima.

Evolucija pisma
Pismo se postepeno razvijalo od slikovnih prikaza ka fonetskim sistemima. **Feničani**, drevni pomorci i trgovci, stvorili su prvi poznati alfabet oko 1.100. godine pre nove ere. Njihov alfabet sastojao se od slova koja predstavljaju zvukove, što je znatno olakšalo učenje pisma i komunikaciju.

Grci su preuzeli feničanski alfabet i dodali vokale, čineći ga još funkcionalnijim. Latinsko pismo, koje danas koristimo, razvilo se iz ovog grčkog sistema. Sa širenjem Rimskog carstva, latinsko pismo postalo je dominantno u Evropi.

Širenje pismenosti
Pismenost, ili sposobnost čitanja i pisanja, dugo je bila privilegija elita – sveštenika, vladara i obrazovane manjine. Srednji vek je doneo određeni napredak kroz rad manastira, koji su bili centri učenja i prepisivanja knjiga.

Prava revolucija dogodila se u 15. veku kada je **Johanes Gutenberg** izumeo štamparsku presu. Ovo otkriće omogućilo je masovnu proizvodnju knjiga, čineći ih dostupnijim širem krugu ljudi i podstičući širenje pismenosti.

Moderna pismenost
Danas živimo u eri digitalne komunikacije, gde se pisma i pismenost manifestuju kroz raznovrsne medije, od e-pošte do društvenih mreža. Iako su tradicionalni oblici pisma i dalje značajni, tehnologija menja način na koji čuvamo i prenosimo informacije.

Međutim, globalna pismenost još uvek nije univerzalna. Prema podacima UN, oko 773 miliona odraslih širom sveta još uvek nije pismeno. Unapređenje obrazovanja i dostupnost resursa ostaju ključni zadaci za postizanje globalne pismenosti.

Zaključak
Razvoj pisma i pismenosti označava ključnu prekretnicu u ljudskoj civilizaciji. Od klinastih simbola na glinenim pločicama do digitalnih tekstova koje razmenjujemo svakodnevno, pismo je oblikovalo naš svet, omogućivši nam da zabeležimo prošlost, razumemo sadašnjost i gradimo budućnost.