Torsten Buhštajner - Nord-Ost

[Braca]

Torsten Buhštajner

Nord-Ost

Prevela: Milica Perić

Ovaj pozorišni komad zasnovan je na istinitom događaju. Iako radnja i dijalozi nisu detaljno provereni, najpribližniji su novinskim istraživanjima i mogli su se upravo tako i odigrati.

LIKOVI:
ZURA, 23, laborantkinja rođ. 1979, Čečenka, udovica Čečena Aslana
TAMARA, 34, lekarka interne medicine rođ. 1968, Letonka, udovica Rusa Nikolaja
OLGA, 45, knjigovođa u jednoj špediciji rođ. 1957, Ruskinja, udata za Rusa Olega

MESTO: Moskva
VREME: oktobar 2002.

Prolog

U sredu, 23. oktobra 2002, u 21:05 časova u moskovsko pozorište Dubrovka upadaju 42 čečenska pobunjenika. Prekidaju izvođenje mjuzikla Nord-Ost i uzimaju 850 ljudi za taoce. Njihov zahtev: kompletno povlačenje ruske armije iz Čečenije. Otmica je trajala 57 sati i koštala života 170 ljudi.

1. ČIN – RAT

Zura – Aslanova smrt

– Odraz.
Bile su to poslednje Aslanove reči. Mora da ga je video neki Rus na prozorskom staklu. A i prvi je pucao. Pritom su kod nas, u Groznom, skoro sva stakla slomljena. Aslanov mi je uputio pogled pun izvinjenja, kao da je želeo da kaže: Oprosti, uhvatili su me zamalo. Ali šaputao je samo jednu jedinu reč:
– Odraz.
Bio je sav izrešetan. Samo mu je glava ostala netaknuta. Pomilovala sam je. Na kraju me je pogledao onako kako nije nikada. Kao da sam utvara koja će ga povesti u raj. Ffffft.
Samo sam se naslonila na njega. Krvi je bilo na sve strane. Aslanov brat je pokušao da me podigne, opirala sam se vrišteći. Morali su skupa da nas odvedu do groblja. Tu sam popustila. Padao je sneg. Bilo je to četiri dana po isteku Ramazana, pre dve godine.
Ništa njegovo više nemam. Dva meseca kasnije bombardovali su nam kuću. Sve stvari su izgorele. Samo što sam izašla po vodu. Kutija sa fotografijama – izgorela. Nestala je cela četvrt. Naše prstenje dala sam svojoj sestri, za njeno venčanje. Ništa Aslanovo više nemam. Silno sam želela da s njim imam ćerku, ali ništa. Dva meseca se ništa nije desilo. U trećem sam prokrvarila. Udarala sam se po bedrima. Ništa.
Na kraju mi je ostala samo amajlija s njegovom fotografijom. Ali Rusi su mi i to oduzeli tokom jedne večernje ulične kontrole.
– "Konfiskacija!", rekao je jedan debeli Rus.
– "Molim vas, to je samo jeftina amajlija s fotografijom!", molila sam.
– "Konfiskacija!", ponovio je.
Drugi su žvakali žvake i cerili se. Tresla sam se od besa, ali uzalud. Sva sreća pa me nisu ni pipnuli.
Videla sam mnogo mrtvih, ali kad se i Aslan našao tu... svemu je došao kraj.

Tamara – Nikolajev povratak

[Braca]