Redžinald Rouz - Dvanaest gnevnih ljudi

[Braca]

Redžinald Rouz

Dvanaest gnevnih ljudi

Scenska adaptacija: Horst Budjun

Autorizovani prevod Dragoslava Andrića

LICA:
PREDSEDNIK POROTE: Oportunist koji nastoji da sve dovede u red, ali pritom bojažljivo pazi da ne izgubi svoj autoritet. Oseća se vrlo "zvanično". Nije naročito oštrouman, ali je ipak odlučan. Inače je pomoćni trener ekipe igrača bezbola u jednom koledžu u predrađu.
BROJ 2: Plašljiv čovek, kome je teže od svega da se drži svog mišljenja. Veoma povodljiv, obično podržava svog predgovornika. Po zanimanju je bankarski činovnik.
BROJ 3: Nabusit, izvanredno tvrdoglav čovek, koji ispoljava i neke znake sklonosti sadizmu. Nema smisla za humor, netolerantan je prema tuđim mišljenjima. Za njega je važno samo ono što on sam kaže. Automatski nastoji da i druge natera da ga podrže. Vlasnik je jednog transportnog preduzeća.
BROJ 4: Ostavlja utisak sposobnog i uticajnog čoveka. Vešt govornik, koji ume da se u pravom trenutku umeša u akciju. Ima malo superioran stav prema ostalim porotnicima. Interesuje se samo za ono što je u celom slučaju bitno, i zato se držanju drugih očigledno čudi. Berzanski posrednik. 
BROJ 5: Osetljiv mladić, koji svoju dužnost u ovom slučaju shvata jako ozbiljno, ali se usteže da se izjasni kad stariji vode reč. Nezaposlen.
BROJ 6: Neobično korektan, ali ipak prilično ograničen čovek, koji svoje odluke priprema polako i pedantno. Nije mu lako da sam stvori svoj jasan sud. Mora sve dobro da sasluša, da svari, i da se onda odluči za ono što mu se u mišljenjima drugih čini prihvatljivo.
BROJ 7: Bučan, površan čovek dvadesetog veka, koji ima važnijih, mnogo važnijih poslova od tog zasedanja u poroti. Temperamentan je, i prebrzo stvara zaključke, iako za njih nema potrebnih osnova. Praznoglav je i naravno kukavica. Bavi se preprodajom raznih produkata, uključujući marmeladu.
BROJ 8: Uzdržljiv, miran čovek, koji svako pitanje rasmatra sa svih strana i traži istinu pre svega. Ali njegov fanatizam, okrenut isključivo unutra, uplivisan je iskrenim saosećanjem. Žarko želi da služi pravdi; samo radi nje spreman je da se bori, ali to prikriva prividnom opuštenošću. Arhitekt je.
BROJ 9: Fin pametan stari gospodin, koji više nije u matici života. Sada još samo čeka vreme kada će moći da se sasvim povuče. On je jedan od onih koji su sebe sagledali do dna, i žali za onim danima kada je i on mogao da bude hrabar, a ne da se kao danas krije iza svojih godina. Njegov birani jezik, njegova donekle staromodna elegancija sve ukazuje na to da se razumno koristio svojim novcem. Ali on očigledno nema nikoga za koga bi se starao.
BROJ 10: Nasrtljiv, neprijatan čovek, koji već pri prvom susretu nateruje ljude da se brane ili da se pregone s njim. Sebičnjak za koga jedan ljudski život izuzimajući njegov sopstveni ništa ne pretstavlja. Bio je i biće uvek niko i ništa, i intimno je svestan toga. Vlasnik jedne benziske stanice.
BROJ 11: Emigrant iz Evrope, koji je 1941 prebegao u Sjedinjene Države. Govori sa jednim istočnoevropskim akcentom, i to mu malo smeta. Vrlo je uzdržljiv i skoro ponizno uviđavan prema ljudima iz svoje okoline, pa ipak je čvrsto rešen da nađe pravdu, pošto je sam morao dugo da trpi nepravdu. Još nisu zarasle njegove stare rane, iako sad ima novu otadžbinu. Hemičar je.
BROJ 12: Ljigav, hladan račundžija, koji druge ljude gleda samo u svetlosti procenata, statistika i brojki Galupovog instituta. Time se iscrpljuje njegov odnos prema ljudima. Ukratko, on je snob, ali to ga ipak ne sprečava da u izvesnim prilikama bude i ljubazan. Šta bi drugo mogao da bude do reklamni agent?
SUDSKI POSLUŽITELJ
I
GLASOVI PREDSEDNIKA SUDA I SUDSKOG ZAPISNIČARA

Primedba: BROJ 11 treba, zavisno od izvođenja, da govori sa poljskim, češkim ili jevrejskim akcentom.

SCENA: Velika, hladna prostorija, neprijatnog izgleda: soba za porotu u jednom okružnom sudu u istočnom delu Njujorka. Nameštaj: jedan veliki sto za konferisanje, i dvanaest stolica. Zidovi ružno izgledaju, žućkasto-sivi; dobro bi im došlo novo malanje. Levo su dva-tri prozora, koji gledaju na živu poslovnu četvrt. Napred, desno, kroz vrata, ulazi se u toalet, koji se jednim delom vidi; on zauzima možda jednu četvrtinu pozornice, i nastavlja se iza kulisa. Pošto tamo nema prozora, uvek se mora upaliti električna svetlost, kad se ulazi u njega. Na vratima je natpis MUŠKARCI. Dva lavaboa sa ogledalima iznad njih, sapunske brizgalice /kao one u vozovima/ i ubrusi od papira. Napred, na levom zidu, pričvršćen je stakleni automat za vodu sa čašama od papira. Desno, na zadnjem zidu, su vrata kroz koja se ulazi iz hodnika koji vodi u sudnicu. Ona se otvaraju ka unutrašnjosti prostorije; na njima je, spolja, natpis: DVORANA ZA POROTU. Iznad njih, veliki, upadljivi električni časovnik. Levo, pored vrata, široki čiviluk, gde je okačeno nekoliko šešira. Ispod njega, poveda klupa. Pozadi levo, ispod tavanice, glasnogovornik ugrađen u zid. Visoko na desnom zidu ventilator koji se može uključivati i isključivati.
Negde u uglu prostorijo, uramljena fotografija Abrahama Linkolna.

Primedba: Ovaj komad nije napisan da bi se binski tehničari odmarali. Naprotiv, oni moraju stalno bdeti. Časovnik mora stvarno pokazivati vreme, možda uz pomoć nekog malog trika, ventilator mora da zuji, ne ometajući time dijalog; automat za vodu mora stvarno da bude napunjen vodom, a lavabo u toaletu mora primetno da funkcioniše. Ni kiša, u poslednjem činu, ne bi smela da izgleda veštačka. Dvanaestorici ljudi koji za sve vreme komada ne napuštaju pozornicu potreban je prostor i vazduh za njihove emocije.

PRVI ČIN

Kada se podigne zavesa, dvorana za porotu je obasjana žarkim popodnevnim suncem. Sada je 4 časa i 22 minuta. Jedan prozor je otvoren, kroz njega se čuje ulična buka. Onda, iz hodnika, ulazi sedi, uniformisani sudski poslužitelj; usput uključi zvučnik, i počne da po stolu za konferisanje raspoređuje pepeljare, olovke i papire. Za to vreme se iz zvučnika čuje GLAS PREDSEDNIKA SUDA /sve gromkiji/ Gospodo porotnici, vi ste šest dana sedeli u ovoj dvorani i prisustvovali pretresu... Ovde se radi o najtežem deliktu za koji zna naše zakonodavstvo naime, ubistvu prvog stepena... o hotimičnom ubistvu... Pratili sto dokazni postupak... /Sudski poslužitelj prilazi prozoru, zatvara ga, i pažljivo sluša glas koji postaje jasniji./... a sada, gospodo, vaš je zadatak da se posavetujete i da izdvojite činjenice od plodova mašte. To je vaša dužnost. /Sudski poslužitelj se trgne i nastavi da radi, glas odjekuje dvoranom./ Jedan čovek je mrtav. Život jednoga drugog u vašoj je ruci. Pokušajte da donesete odluku po svom najboljem znanju i po savesti. Ako imate bilo kakvih osnova za sumnju u krivicu optuženog, vaša odluka mora glasiti: nije kriv. Inače morate biti potpuno ubeđeni da je optuženi zaista kriv. Ako ga proglasite za krivog. Onda ni sud neće imati milosti. U ovakvim slučajevima zakon traži smrtnu kaznu.

[Braca]