Huan Pablo Eras Gonsales - Svi putevi

[Braca]

Хуан Пабло Ерас Гонсалес

Сви путеви

Епистоларна трагедија

Todos los caminos (Juan Pablо Heras Gonzalez)

Превела са шпанског: Ања Ромић

ЛИЦА:
ОНА, око тридесет година.
ОН, око педесет година.

Радња се одвија у Риму, почетком XXI века.
Радња се дели на две врсте сцена, представљених речима "сада" и "пре".
Сцене представљене речју "сада" смештене су у садашњост ликова и одвијају се унутар његове куће, у празном простору који заузимају само две столице.
Сцене "пре" одвијају се годинама, данима и минутима непосредно пре тога. Простори су разнолики: понекад неодређени, други пут у близини Колосеума или унутар Римског форума. Вербални описи пројектовани на празну сцену су довољни, али приказ простора може се употпунити пројекцијама или материјалним елементима.
Да ли радимо ствари само да бисмо их се сетили? Живимо ли само да бисмо имали успомену на свој живот? Будући да се дешава да је чак и нада сећање, а да је жеља успомена на оно што долази.
Хајме Сабинес, Песме у прози.
Сваки човек треба да има публику, наши преци су осећали да су богови бдели над њима, наши очеви су живели да би били цењени од стране људи. За Цезара не постоје богови и није му битно мишљење његових људи, његових ближњих. Живи за мишљење оних који треба да дођу после њега. Његови биографи, Корнелије, ви сте његова публика. Ви сте основни импулс у његовом животу. Цезар покушава да проживи једну велику књигу, али није довољно уметник да би увидео да живљење и књижевни склоп не могу једни другима пружити аналогије.
Торнтон Вајлдер, Мартовске иде

Један. Сада.

(Мушкарац и жена седе једно наспрам друт. Хладно је, али њихови капути висе на столицама. Тишина. Гледају се.)
ОНА: И ја желим да умрем.
(Тишина.)
ОН: Предлажем ти једну игру. Само један може да победи и не постоји могућност изједначења. Пре него што сване, једно од нас двоје ће умрети. А онај ко остане жив посветиће остатак свог живота да исприча свету ко је био овај други.
(ОНА се смешка.)
(Мрак.)

Два. Пре.

[Braca]