Najstariji poznati zapis Biblije – kako je sve počelo

[Braca]

Kada govorimo o Bibliji, najčitanijoj i najprevođenijoj knjizi na svetu, teško je ne zapitati se – odakle sve zapravo potiče? Koji je njen najstariji sačuvani trag, i kako izgleda trenutak u istoriji kada se reč, za koju se veruje da je božanska, prvi put našla urezana u materijalnom obliku?

Srebrni svici iz Jerusalima

Najstariji poznati zapis koji potiče iz Biblije ne nalazi se u knjizi, već – verovali ili ne – na malim srebrnim svicima. Ovi artefakti poznati su kao Ketef Hinom amuleti, pronađeni 1979. godine u staroj grobnici u Jerusalimu. Datovani su u 7. vek pre nove ere, što znači da su stariji više od 2.600 godina.

Na tim svicima, pažljivo ugraviranim na srebrnim listićima veličine svega nekoliko centimetara, ispisan je deo Svešteničkog blagoslova iz Knjige Brojeva (Brojevi 6:24–26):

,,Neka te blagoslovi Gospod i neka te čuva;
neka Gospod obasja licem svojim na tebe i bude ti milostiv;
neka Gospod svrati lice svoje k tebi i da ti mir."

Iako su svici pronađeni u arheološkom kontekstu – kao amajlije koje su ljudi nosili radi zaštite – njihov sadržaj je nesumnjivo biblijski. To ih čini najstarijim sačuvanim biblijskim tekstom koji danas poznajemo.

Pre nego što su postojali svici i knjige

U to vreme, ono što danas poznajemo kao Bibliju nije postojalo kao jedinstveno delo. Postojale su pojedinačne pesme, zakoni, priče i zapisi, prenošeni usmenim putem i povremeno zapisivani na papirusu, pergamentu ili glinenim pločicama. Tek vekovima kasnije, naročito tokom babilonskog ropstva (6. vek pre n. e.), počinje sistematsko prikupljanje i uređivanje tih tekstova.

Zbog toga su Ketef Hinom svici toliko važni: oni ne svedoče samo o verovanju, nego i o samim počecima pisane Biblije, kada su svete reči još uvek bile deo lične, gotovo magijske prakse – zapisane više kao zaštita nego kao teološki dokument.

Od svitaka do Svetog pisma

Da bismo razumeli kako smo od tih sitnih ugraviranih fragmenata došli do Biblije kakvu danas poznajemo, moramo se osvrnuti na njen dug i složen razvoj.

Stari zavet (ili Hebrejska Biblija) nastajao je više od hiljadu godina. Njegov najstariji deo čine Tora ili Petoknjižje – knjige koje tradicionalno nose Mojsijevo ime. U njima su sabrani zakoni, predanja i mitovi o postanku sveta i narodu Izraela. Slede proročke knjige i mudrosna literatura, poput Psalama i Priča Solomunovih, koje su nastajale i prepravljane sve do 2. veka pre nove ere.

Novi zavet, koji hrišćani smatraju dopunom i ispunjenjem Starog, nastaje u prvom veku naše ere. U njemu su sabrani Jevanđelja, Dela apostolska, poslanice i Otkrovenje Jovanovo. Tek nekoliko vekova kasnije, u periodu između 4. i 5. veka, hrišćanska crkva određuje koji će tekstovi činiti kanon – odnosno zvanični skup knjiga priznatih kao nadahnutih Božjom rečju.

Taj proces nije bio ni brz ni jednostavan. Rani hrišćani koristili su razne spise koji su kružili među zajednicama – neki su ušli u Bibliju, dok su drugi, poput apokrifnih jevanđelja, odbačeni. Tek u 5. veku, zahvaljujući prevodu poznatom kao Vulgata, koji je na latinski načinio sveti Jeronim, Biblija postaje objedinjena i dostupna široj publici.

Prevođenje, štampanje i širenje

Srednji vek doneo je Bibliji novu fazu – prepisivanje u manastirima i prenošenje rukom, često uz bogate ilustracije. Pravi preokret nastupa u 15. veku, kada Johannes Gutenberg izumeva štamparsku presu. Njegova Gutenbergova Biblija iz oko 1455. godine smatra se prvom velikom knjigom štampanom pokretnim slovima i simbolično označava početak nove epohe znanja.

Od tada do danas, Biblija je prevedena na više od 3.500 jezika, čineći je najrasprostranjenijim tekstom u istoriji čovečanstva. Njen uticaj prevazilazi granice religije – oblikovala je moral, umetnost, pravo i jezik mnogih naroda.

Trag večne reči

Danas su Ketef Hinom svici čuvani u Izraelskom muzeju u Jerusalimu, a naučnici ih proučavaju uz pomoć savremenih tehnologija, jer su izuzetno krhki. Iako su veličine tek nekoliko centimetara, njihov značaj je ogroman: oni su dokaz da su ljudi već pre više od 2.600 godina urezivali svete reči verujući da ih time čuvaju i da im daju moć.

U tom malom fragmentu srebra nalazi se i nešto veće od arheološkog nalaza – veza između čoveka, vere i reči. Reči koje su, kroz milenijume, postale temelj ne samo religije, već i čitave civilizacije.

foto:foundations.vision.org
tekst: GPT