Cepes Drakula

[kettle]

Drakula izmedju mita i stvarnosti
Onaj koji nabija na kolac

Rumunski vladar Vlad Cepes, poznatiji kao Drakula, sebi je obezbedio besmrtnost surovoscu, kojoj je tesko naci premca u evropskoj proslosti. Dobio je nadimak Drako,Drakul sto znaci sin zmaja.

Ime Vlada Cepesa nalazi se i na spisku darodavaca naseg manastira Hilandara na Svetoj Gori.

Tipicna filmska prica o grofu Drakuli, po romanu irskog pisca Brema Stokera iz 1897. godine, pocinje ovako: casovnik otkucava ponoc, mrtvacki sanduk polako se otvara, uz skripu, i iz njega izlazi grof Drakula. Ogrnut tamnim plastom, hitrim koracima izlazi iz svog transilvanijskog dvorca i krece u noc, duz mracnih i pustih ulica...

Pravi Drakula bio je unuk proslavljenog vlaskog vojvode Mirce, koji je godinama uspesno odolevao najezdi Turaka i nastojanjima Otomanskog carstva da pokori Vlasku. Kada je 1418. godine umro, Mirca je iza sebe ostavio nekoliko nezakonitih sinova, sto je u vojvodstvu u kome nisu postojala utvrdjena pravila nasledjivanja bio povod zestokim razdorima i krvavim obracunima izmedju potencijalnih vladara.

Iz sukoba dva glavna takmaca, Mircinog nezakonitog sina Vlada (Drakulinog oca) i Dana Mladjeg, Mircinog sinovca, kao pobednik je izasao Vlad.

U vreme rodjenja Vlada Mladjeg, 1431. godine, u tvrdjavi Sigisoaru, Vlad Stariji je komandovao garnizonom koji je obliznji planinski prevoj izmedju Transilvanije i Vlaske branio od upada Turaka.

Te iste godine Vladov otac doziveo je veliku cast da ga rimsko-nemacki car Sigismud u Nirnbergu imenuje vitezom Zmajevog reda Svetog rimskog carstva, osnovanog radi ocuvanja hriscanstva pred nadirucim islamom i sve vecim osvajackim namerama Turskog carstva. Ponosan na ukazanu cast, Vlad Stariji dodao je krstenom imenu nadimak Drakul, sto je izvedenica iz latinske reci draco i u prevodu znaci zmaj, a na rumunskom - djavo.

U rumunskoj istoriji Drakula sin, poznatiji kao Vlad Cepes, koga su Turci zvali kaziklu bej - u prevodu onaj koji nabija na kolac, bio je poznat po surovosti. Neprijatelje, kao i sve one koji su imali hrabrosti da mu se suprotstave, kaznjavao je nabijanjem na kolac.

Vlad je postao ozloglasen i po drugim surovim postupcima kaznjavanja. Cesto je naredjivao da se ljudima oguli koza, da ih zive skuvaju, da im odrube glavu, da budu oslepljeni, uguseni, obeseni, spaljivani, probadani, zivi zakopavani...

Posebno je voleo da im sam odsece noseve, usi i udove. Ipak, njegova najdraza kazna bilo je - nabijanje na kolac.

Surovost, koja je osnovno obelezje rumunskog grofa i vladara, istoricari smatraju posledicom njegovog boravka medju Turcima. On je, s bratom Raduom, medju njima proveo deo detinjstva jer ih je otac dao u zalog turskom sultanu Muratu Drugom. Decaci su na Muratovom dvoru u Jedrenu bili oko sest godina.

Pretpostavlja se da je Drakuli bilo jedanaest godina, a njegovom mladjem bratu oko sedam kada ih je otac predao u ropstvo. Po nekim navodima iz tog vremena, decaci tamo nisu muceni fizicki, ali je vise nego sigurno da je psiholoski ucinak bio poguban, narocito za Vlada, koji je gledajuci surovost i sam postao takav.

Istoricari smatraju da je tada stvoreno i suparnistvo medju bracom, koje je iznedrilo medjusobnu mrznju. Kada je Murat resio da ih oslobodi, Radu je odlucio da ostane u Turskoj, a Vlad se vratio u Vlasku, gde je saznao da mu je otac ubijen, a stariji brat Mirca ziv zakopan.

Drakula je vladao Vlaskom u tri navrata. O prvom, kratkom razdoblju (1448. godine) veoma se malo zna, izuzev da je sledecih osam godina proveo kujuci zavere kako bi dosao na presto po drugi put, sto mu je i poslo za rukom 1456. godine. To razdoblje njegovog sestogodisnjeg vladanja ujedno je i najpoznatije.

Posle nekoliko okrsaja s turskom vojskom 1461. i 1462. godine, Vlad je, spasavajuci zivot, pobegao u Transilvaniju, pod vlascu madjarskog kralja Matije Korvina, u cijem je zarobljenistvu ostao do sedamdesetih godina 15. veka. Vlaskog prestola se, po treci put, domogao 1476. godine, ali je vlast izgubio vec iste zime - poginuo je na bojnom polju.

Okolnosti pod kojima je Drakula izgubio zivot najverovatnije ce ostati vecita tajna. Pretpostavlja se da je ubijen u bici vodjenoj krajem decembra 1476. godine nedaleko od Bukuresta.

Prema jednom ruskom izvoru, njega je greskom ubio njegov vojnik, ubedjen da je rec o turskom velikodostojniku. Daleko je blize istini da ga je smakao placeni ubica koga je najmio njegov suparnik i naslednik na vlasti iz dinastije Basaraba. Po nekim drugim izvorima, zaverenici su Drakuli odsekli glavu da bi je potom, kao dokaz dobro obavljenog zadatka, poslali sultanu u Carigrad.

Rasprostranjena je verzija prema kojoj su kaludjeri manastira Snagov sahranili Drakulu pored oltara. Medjutim, iskopavanja koja su obavljena pocetkom tridesetih godina proslog veka nisu dala rezultata.

Ipak, neki veruju da je grof Drakula zaista sahranjen u tom manastiru, ali ne na mestu na kome se prvobitno mislilo.

Po toj verziji, Drakulini ostaci zaista su nadjeni negde unutar manastirskog imanja i odmah im se izgubio svaki trag. Ima i onih koji ne veruju u te tvrdnje vec smatraju da je Drakula skoncao na sasvim drugom kraju Rumunije, daleko od Snagova i svih mesta koja se spominju.

Medju samim Rumunima i danas su misljenja o njemu uglavnom podeljena. Dok neki veruju u legendu o vampiru plave krvi, drugi misle da je Vlad Cepes bio cvrst i nepokolebljiv vladar, bez samilosti prema neprijateljima.