Božić

[redstarsasa]

Božić   

Pripreme za Božić     
                                 
Materice su praznik srpskih majki, kao što su Detinjci dan srpske dece, a Oci dan srpskih otaca. U ovim pripremnim nedeljama pred Božić tri poslednje nedelje zauzimaju posebno mesto. Najpre očevi i majke u treću nedelju pred Božić, koja je posvećena deci, i zove se Detinjci, izjutra rano, vezuju svoju decu, a deca im se "dreše". Pošto je to uvek nedelja po Sv Nikoli to obično toga jutra Sveti Nikola donosi deci poklone. Druga nedelja pred Božić koja je posvećena majkama zove se Materice. Tada deca vezuju majke, a one im se "dreše" i daju poklone koje su prethodno pripremila. Poslednja nedelja pred Božić, koja je posvećena očevima zove se Oci. Tada deca vezuju očeve a oni im se na isti način "dreše" poklonima. Ovo uzjamno  "drešenje" je uzajamno poklanjanje ljubavi koje stvara prazničnu atmosferu i priprema je za proslavu najradosnijeg dana.

Tucindan Dva dana pred Božić, u našem narodu se kolje (tuca) "Božićnjar", "Pečenica" kojom će se sva čeljad na Božić omrsiti, posle dugog šestonedeljnog posta. I ovaj narodni običaj  vodi poreklo od rođenja Gospoda Isusa Hrista u vitlejemskoj pećini u kojoj su pastiri zatvarali svoje stado. Sveti aposol i evangelist Luka svedoči da su vitlejemski pastiri, kad im se anđeo Gospodnji javio i obasjala ih slava Gospodnja, one čudesne noći kada se Gospod rodio, otišli do Vitlejema i u pećini vitlejemskoj našli "Mariju i Josifa i dijete gde leži u jaslama" (Lk gl.2) i poklonili mu se. A Sveto predanje, koje se čuva u Svetoj Crkvi, svedoči da su tada pastiri na dar Bogomladencu odneli jagnje. To je naš "Božićnjar", koji se priprema na Tucindan, peče na ražnju na Badnji dan, a jede na Božić kao prva mrsna hrana. Zbog toga što se "Božićnjar" u staro vreme nije klao no tucao krupicom soli ili ušima sekire, taj se dan i danas zove Tucndan. "Božićnjar" je kod nas prase a ne jagnje prosto zato što kod nas u vreme Božića nema jaganjaca
Badnje večera je mnogovrsna i obilna ali strogo posna. Na njoj pre svega, mora učestvovati sva čeljad. Ne sme se pojesti sve jelo ni popiti sve piće, nego se ponešto ostavlja preko noći na onom mestu sa koga se večeralo. Za Badnju večer, isto tako i prvi i drugi dan, Božicni stol se ne rasprema niti se išta izbacuje. Jede se sa stola ispod koga je prostrta slama ili samo zavežljajčić slame sa drenovom grančicom.

Dok domaćin ide po Badnjak, domaćica umesi Badnjački kolač, koji je obična Badnjačka pogača bez kvasca što se za vreme večere lomi a ne seče. Od jela, na stolu povrh slame, domaćica spremi pored pogače i soli, ribu prženu na ulju, med, vino i pasulj (obično "prebranac"). U situ kojim je sačekala Badnjačara i Badnjak, pored žita spremljeno je svakovrsno voće. Pred tako pripremljenom Badnjačkom večerom domaćin se prekrsti, zapali sveću, okadi trpezu i svu čeljad i otpeva:"Roždestvo tvoje...", pročita molitvu Gospodnju (Oče naš...), razlomi Badnjački kolač-pogaču i svu čeljad ponudi sa večerom u kojoj se uz čašu vina dižu zdravice kako je gde običaj. I Badnjačka večera kao i sva dosadašnja priprema za doček Božića puna je osmišljene hrišćanske simbolike.

Pogača Badnjačka simboliše samog Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista. On je sam za sebe rekao:"Ja sam hleb živi (hleb života), koji siđe sa neba; koji jede od ovoga hleba živeće va vijek (Jn 6,51).
Riba, kao i hleb, simboliše Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista. Na grčkom jeziku, preko koga su i naši pretci primili hrišćanstvo riba je IXOYS, a to je skup inicijala Isusa Hrista Božjeg Sina. Zato je u prvim vremenima Hrišcanstva, riba bila znak raspoznavanja za hrišćane i crtala se po katakombama u kojima su prvi hrišćani u strahu od mnogobožaca vršili svoja zajednicka bogosluženja.

So simboliše silu Božansku, blagodat Božju koja čuva delo Božje kao što so čuva ribu od plesni i truleži.
Vino simbolički predstavlja krv Spasiteljevu kojom je On na Golgoti dao otkup Bogu za grehe ljudske, čoveka pomirio sa Bogom i spasao ga smrti duhovne.

Med-proizvod najčistijeg stvorenja pod nebom - pčele, najslađa je materija zemaljska, simboliše sladost večnog života pod okriljem Boga koji nam je osigurao Spasitelj naš Gospod Isus Hristos najpre svojim rođenjem u pećini vitlejemskoj.

Sveća koja se pali za vreme Badnjačke večere i Božićnog ručka simboliše svojom svetlošcu Božanstvo.
Na Badnje veče i na Božić i u hramu i u domu pevaju se ove Božićne pesme:

Tropar gl.4. (na crkvenoslovenskom) Roždestvo tvoje, Hriste Bože naš, vozsija mirovi svjat razuma, v njembo zvjezdam služašči zvjezdoju učahusja, Tebje klanjatisja solncu pravdi, i tebe vjedjeti s visoti vostoka: Gospodi slava tebje.

(Rodenje tvoje, Hriste Bože naš, obasja ljude svetlošcu poznanja, jer u njoj se oni koji izucavahu zvezde od zvezde nauciše da se Tebi klanjaju kao Suncu pravde, i da te gledaju sa visine istoka: Gospode slava tebi).

Kondak gl.3 Djeva dnes presuščestvenago raždajet, i zemlja vertep nepristupnomu prinosti, angeli so pastirmi slavoslovjat. Volsvi že so zvjezdoju putešestvujut: nas bo radi rodisja Otroca mlado, prevječnij Bog.

(Djeva danas rada Onoga koji je bio pre svega, a zemlja prinosi pecinu Nepristupnome: angeli sa pastirima slavoslove, a mudraci putuju sa zvezdom, jer se radi nas rodi Dete mlado, prevecni Bog).

Božić je verska i porodična svetkovina posvećena Hristovom rodjenju. Proslava Božića ima korene u prastarim narodnim običajima i verovanjima. Smatra se da je Božić kao samostalni praznik posvećen rođenju Isusa Hrista, prvi put proslavljen u Rimu 354. godine. Dan rođenja Hrista oličen u u praznovanju Božića, u našem narodu je prvenstveno Praznik porodice, porodičnog domaćinstva. To je dan mirenja i praštanja pa se pri susretu ljudi pozdravljaju sa

Mir Božji, Hristos se rodi!       

Položajnik je prva osoba koja toga Božićnjeg jutra uđe u naš dom.On donosi sreću, pa je dobro da on bude dete, koje ima čisto, bezazleno srce ispunjeno ljubavlju. No razume se, to može biti i odrastao čovek, komšija, rođak, namernik . Primamo ga kao samo Gospoda koji  svojim rođenjem u sve domove ljudske donosi mir i dobru volju.

Česnica je kolač umešen na Božić izjutra rano od brašna, izvorske vode i malo Bogojavljenske-svete vodice a u testo se utisne novčić pre nego se stavi peći. Česnica se lomi za vreme Božićnjeg ručka, odmah posle Božićnjeg kolača, kada se domaćin vrati iz crkve, svima čestita praznik sa:"Hristos se rodi!" na što mu svi odgovoraju: "Vaistinu se rodi!" U domu nastaje opšte miroboženije koje izaziva veliku radost. U toj Božićnoj radosti niko se ni na koga ne sme ljutiti. Onda domaćin svima podeli naforu i nastaje Božićni ručak koji treba da bude bogat i brižljivo pripremljen. Kao i na Badnje veče domaćin se prekrsti, zapali sveću, okadi trpezu, pročita "Oče naš..." ili otpoje "Roždestvo tvoje..." , prereže Božićni kolač, a onda uzme Česnicu, podigne je uvis u slavu novorođenog Bogomladenca, a za život i za zdravlje svih ukućana, okrene je kao slavski kolač sa svima ukućanima tri puta, prelomi preko sredine i svima prisutnima odlomi i da po jedno parče. Onaj koji u svojem delu nađe novčić smatra se srećnim pod blagoslovom Božjim te se njemu poverava početak važnih poslova u toku cele godine. Tada počinje Božićni ručak, a na trpezi se nalazi sito sa voćem, sveća, Božićni kolač, Česnica, Pečenica od koje se glava i plećka ne jedu, već se čuvaju za Novu godinu koja se zove Mali Božić ili Vasilica.

[redstarsasa]

Stari božicni običaji u Vojvodini

Bez obzira da li žive u Sremu, pa Badnji dan docekuju u sedlu ili u Banatu gde ce korindati ili u Backoj u kojoj nose Vertep, svi Vojvodani, ukljucujuci i ateiste, proslavljaju Božic - pokazalo je nedavno istraživanje Muzeja grada Novog Sada.

- Božic poštuju svi jer je lep, porodican praznik. Obiluje obicajima koji se razlikuju u odredenim krajevima Vojvodine. I to stoga, što je Vojvodina multinacionalno okruženje i migraciono podrucje a ljudi se prilagodavaju kraju u kome žive, ali i donose svoje obicaje - prica etnološkinja Ivana Jovanovic.

U sremskim selima svaki domacin koji se dici dobrim konjima bilo da živi u Novim Karlovcima, Dobrincima, Stejanovcima, Šašincima, Krušedolu pred kraj Badnjeg dana polazi na cestitanje u sedlu. Konj je u paradnoj opremi, a vlasnik u najboljem odelu. Sve cešce ucestvuju i mladi, a dogada se da u cestitanje podu zajedno deda, otac i unuk. Kapije se širom otvaraju da konjanici mogu da udu u kucu, požele domacinu sve najbolje i cestitke zaliju kuvanom rakijom ili vinom, uz neizostavnu zdravicu.

- Vizija Božica kao mladog coveka koji stiže na konju duboko je ukorenjena u našoj mitologiji, tako da ne cudi što se ovakav obicaj zadržao do danas. Ali, svakako treba imati u vidu i socijalni aspekt, želju domacina da se pokaže, kao i specifican odnos Vojvodana prema konjima - kaže doktor narodne književnosti ljiljana Pešikan ljuštanovic i napominje da se u Backoj dugo zadržao obicaj "vijanja Božica". Cak i u novosadskom naselju Klisa do pre decenije, mladici su na prvi dan Božica izjahivali na poljanu.

- Na Badnji dan, oko podneva, ispred crkve okupljaju se jahaci i vozaci karuca. Prolazimo gradom do obližnje šumice gde se sece badnjak i karucama se vozi do crkve. Potom izlazi sveštenstvo, stanovnici, bude nas bar oko 1.000 i tada se Badnjak spaljuje - prica kikindski domacin Dragan Strajnic.

Potom na kikindske ulice izlaze korindaši. Deca, cak i bebe u pratnji roditelja, polaze u cestitanje. Od kuce, do kuce, stihovima žele sretan Božic, a za nagradu dobijaju slatkiše. Ovaj obicaj neguje se i u Curugu u Backoj, gde se cuvaju i povorke vertepaša.

- U Curugu svakog Božica posle rucka krece povorka vertepaša. U povorci je najviše školaraca, maskiranih u jaganjce, pcelice, cvece, andele ili svetitelje. U školskom dvorištu dece prireduju Božicnu predstavu. Ovakav nacin obeležavanja Božica, uveden je pre tri godine, kada su vertepaši zamenili "nakarade", maskirane jahace - prica Curužanin Zoran Simicic.

U svim mestima u Vojvodini, prica Jovanoviceva zajednicko je da se na Badnje vece u kucu unosi badnjak (u Banatu se sece vocka, a u Backoj bagrem) i slama, dok su na trpezi obavezni orasi, kao simbol plodnosti i med i jabuke kao simboli zdravlja. Na samo božicno jutro docekuje položajnik.

- Položajnik (u Sremu ga zovu Radovan) se docekuje u svakoj kuci, ali, iako njega uglavnom predstavlja mlad muškarac, neki se opredeljuju da prva osoba koja na Božic ude u kucu bude žena koja je rodila više dece - prica Jovanoviceva.

Nakon posete položajnika, sledi poseta crkvi, a potom bogati rucak, kojim se oznacava kraj posta. Pored pecenja, cureceg ili praseceg, tu je cesnica koja se u Vojvodini pravi sa orasima i suvim groždem. Centalno mesto pripada božicnom kolacu.

- Pravimo dva kolaca. Jedan je se nosi venacnim kumovima, a drugi se lomi pred rucak. U njemu ce se naci orah. Dete u cijem delu kolaca se nade orah, dobija povlašcen status "oraca", dok ce ostali postati "kopaci" - prica Strajnic.

A, kako napominje Javanoviceva, u poslednje vreme razvili su se i moderni oblici praznovanja. Takva je i proslava Badnje veceri u novosadskom naselju Klisa pracena paljenjem guma i ispaljivanjem burica.

[pitalica]

  BAJKA O JELI   

Iznad pećine u kojoj je rođen Hristos, rasla su tri drveta: Bor, Kedar i Jela. U trenu Hristovog rođenja obasjala ih je blagodatna svetlost, pa su poželeli da mu i oni uzvrate, nešto darujući.
Kedar je zatresao grane i pred pećinu su pale njegove iglice -  prepune divnog mirisa. Bor je spustio najlepše šišarke, a sirota Jela je gorko plakala, jer nije imala ni iglice pune mirisnog ulja, ni šišarke. Sa nebeskih visina sve je to gledala Dobra Zvezda. Dirnule su je Jeline suze, pa se sažalila i zbog njene velike želje da daruje Bogomladenca nije dozvolila da te noći ostane tužna. Poslala je jednu od svojih majušnih Zvezda da se spusti na vrh jele koja je zasjala blistavom svetlošću i duboko se klanjajući, spustila Zvezdicu pred pećinu u kojoj je u jaslama, na slami, ležao Bogomladenac Hrist.
                               
Zato se i danas na vrh jelke stavlja zvezdica, kao znak i znamen ljubavi prema Hristu.

Tako pripoveda stara ruska bajka, ali je kićenje jelke odavno postao svehrišćanski običaj.

[Braca]

                     
06.01.2009.    19:35

                               
                               

[Braca]

06.01.2009.    19:45


                             

[pitalica]

БAДЊИ ДАН

Бадњи дан се прославља 6. јануара, дан уочи Божића и део је божићних обичаја. Бадњи дан и Божић су нераздовјни, не само зато што долазе један после другог, већ и зато што се допуњавају схватањима и обичајима које народ везује за њих.

Бадња вечера
Бадња вечера је посна трпеза, али је трпеза богата. Треба да обилује јелом и пићем да би и нова година била родна и пуна изобиља. Неким јелима се придаје посебан, магијски значај: мед, бели лук, пасуљ, купус, риба, воће (ораси, лешници, јабуке, смокве, суве шљиве...).

Име бадњака повезано је са речју "бдети" (стсл. бад) будући да се на тај дан бдело чекајући Исусово рођење. Због самог обичаја бдења и некадашње ситуације без електричне струје, било је нужно осветлити просторије свећама, које су уједно постале и симболи новог живота и наде. Пале се посебне свеће - воштанице.

Вертеп или Бетлехемари
Реч вертеп јавља се у XIII веку под називом "врътъпъ" а у значењу места рођења Исуса Христа (пећине).
Вертепаши су христијанизоване варијанте обредних поворки деце и младића, које пред Божић обилазе домаћинства у неким нашим крајевима. Овај обичај је веома сличан коледарским обичајима код других народа. Вертепаши обилазе домове и певају песме којима најављују радостан долазак Божића а од домаћина очекују да их дарује. Домаћин куће дарује их јабукама, слаткишима, сувим воћем, орасима...

БОЖИЋ

Божић је хришћански празник којим се прославља рођење Исуса Христа.
Код Срба се Божић и празници везани за њега најсвечаније прослављају и обилују нашим лепим обичајима, који време од неколико недеља око Божића чине најлепшим и најсвечанијим периодом у целој календарској години.

Божић се празнује као успомена на дан рођења Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Спаситеља света. Чињеница да је то празник рађања новог живота, празник деце и детињства, празник родитељства очинства и материнства, украсила је код Срба овај празник најлепшим верским обичајима и обредима. Сви ти обичаји и обрди имају један основни смисао и своде се на један циљ: Умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина. Све је то изражено у краткој народној здравици и молитви о Божићу: ''Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, тору и обору!''

Најрадоснији празник међу свим празницима празнује се три дана. Први дан Божића је 7. јануар. На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима, објављујући долазак Божића и Божићног славља. У цркви се служи јутарња литургија а после службе прима нафора. Људи се поздрављају речима: ''Христос се роди!'' и отпоздравља: ''Ваистину се роди!''

Божићу се радује и старо и младо, и мушко и женско. Народ се весели и радује, у кућама и породицама влада духовно расположење, осећа се  празнично блаженство, па се у таквим приликама људи мире, праштају једни другима увреде нанете преко године и цео народ постаје једна душа.