Славе и житије светих

[pitalica]

СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ БОГОНОСАЦ
2.јануар по новом * 20.децембар по старом
Свети Игњатије Богоносац. Овај светитељ назван је богоносцем јер је стално у срцу и на уснама носио име Бога живога, а и зато што га је, као малог, Исус Христос држао на рукама. По предању, Господ је учећи своје ученике смерности, узео једно дете, ставио међу своје ученике и рекао: Ко се понизи као дијете ово, онај је највећи у Царству небеском. То дете био је Игњатије. Када је одрастао био је ученик светог Јована Богослова, а касније епископ у Антиохији где је први увео антифонски начин појања у цркви. То је појање за две певнице тако да кад на једној страни појање престане, на другој почиње, а овај се начин светом Игњатију чудотворно открио. У то време је цар Трајан, пролазећи кроз Антиохију у ратном походу против Персије, чуо за светог Игњатија и покушао да га, саветима и претњама, чак и понудом сенаторске титуле, окрене од вере. Кад није успео наредио је да га окованог пошаљу у Рим и баце у арену пред звери. Тешки пут од Антиохије до Рима светитељ је провео у молитви и жељи да страда за свога Господа. Лавови су га растргли у римској арени 106. године. Од светитеља и мученика остало је само неколико костију и његово срце испуњено љубављу за Господа Исуса.

[pitalica]

СВЕТИ ПРВОМУЧЕНИК И АРХИЂАКОН СТЕФАН
9.јануар по новом * 27.децембар по старом
Свети првомученик и архиђакон Стефан, био је Јеврејин и сродник апостола Павла. Први је од седам ђакона које су свети апостоли рукоположили и поставили на службу око помагања сиротиње у Јерусалиму. Зато је и прозван архиђаконом. Својом вером чинио је много чудеса међу људима, а својим противницима Јеврејима супротстављао  се мудрошћу и силом Светог Духа. Оптужен је да је хулио на Бога и на Мојсија, а уз помоћ лажних сведока и осуђен. Светитељ се, озарен својом вером, обратио народу и говорио о многим доброчинствима која је Бог учинио народу Израиља и назвао их издајницима и крвницима Христовим. Убрзо после тога извели су га из града и каменовални. Међу мучитељима налазио се и његов сродник Савле, касније апостол Павле. Стефанову мученичку погибељ гледала је са неког удаљеног места и Пресвета Богородица са светим Јованом Богословом и усрдно се молила Богу за овог страдалника истине и вере. Тело светог Стефана кришом је узео и сахранио на свом имању потајни хришћанин и кнез јеврејски Гамалил.

[pitalica]

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ
14. јануар по новом * 1. јануар по старом
Свети Василије Велики, архиепископ кесаријски рођен је у време цара Константина. Још док је био некрштен школовао се у Атини и био је врло образован јер је петнаест година учио философију, реторику, астрологију и остале науке тога времена. Школски другови су му били Григорије Богослов и Јулијан – касније цар одступник. У зрелим годинама крстио се на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом.
Поставши чврсти поборник православља, луча моралне чистоте и верске ревности, овај умни богослов се с правом назива Велики. Живео је само педесет година, али је био чврсти стуб Цркве и њен ревносни стројитељ. Десет година је служио као епископ Кесарије кападокијске, и називан пчелом цркве Христове. Сачувана су многобројна дела овог оца Цркве, богословска, канонска, апологетска као и служба названа по његовом имену. Ова служба се служи десет пута у години и то 14. јануара (1. јануара по старом календару), уочи Божића, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста, осим Цветне, на Велики четвртак и на Велику суботу.
Свети Василије мирно се упокојио и преселио у царство Христово 14. јануара (1. јануара по старом календару) 379. године.

[pitalica]

СВЕТИ ЈОВАН КРСТИТЕЉ
20. јануар по новом * 7. јануар по старом
Свети Јован Крститељ, прославља се неколико пута у години, али највише свечара је овога дана 20. јануара. Међу личностима јеванђелским које окружују Спаситеља, личност Јована Крститеља заузима посебно место, како по свом чудесном доласку на свет и начину живота, тако и по улози у крштавању људи и крштењу Месије, а и по свом трагичном изласку из овог живота. Он је био такве моралне чистоте да се пре могао назвати анђелом него смртним човеком, а једини је од свих пророка који је свету могао и руком показати онога кога је пророковао.
Јованова главна улога у животу била је на дан Богојављења па је Црква од давнина, дан по Богојављењу посветила његовом спомену. За овај дан везује се и догађај са руком Претечином. Јеванђелист Лука хтео је да пренесе тело Јованово из Севастије где је великог пророка посекао цар Ирод. Успео је само да пренесе једну руку у Антиохију, своје родно место, где је и чувана до десетог века, а после пренета у Цариград одакле је нестала у време Турака.
Прича се да је сваке године на дан светитељев свети архијереј износио пред народ његову руку. Када би се јављала раширена најављивала је родну и обилну годину, а када би била згрчена предсказивала је неродну и гладну.

[pitalica]

СВЕТИ САВА АРХИЕПИСКОП СРПСКИ
27. јануар по новом * 14.јануар по старом
Свети Сава, архиепископ српски. Растко Немањић, свети Сава, син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен је 1169.године. Док је био још сасвим млад тежио је духовном животу због чега је одбегао у Свету Гору и замонашио се, а потом прешао цео подвижнички устав. Следећи пример свога сина, Стефан Немања отишао је такође на Свету Гору, ту се занонашио и умро као монах Симеон.
Сава је издејствовао код цара и патријарха независност српске цркве и постао први архиепископ српски. Заједно са својим оцем подигао је манастир Хиландар, а потом и друге манастире, цркве и школе по целој Србији. Путовао је два пута на поклоњење у Свету Земљу, мирио своју браћу завађену око власти, мирио Србе са њиховим суседима. Стварајући српску цркву стварао је тиме и српску државу и културу. Уносио је мир међу балканске народе због чега су га сви они волели и поштовали, а српском народу је дао и хришћански дух који није пропао са пропашћу српске државе.
Свети Сава умро је у Трнову на Богојављење 1236.године. Краљ Владислав пренео је његово тело у манастир Милешеву. После 359 година, силни Синан-паша спалио је светитељеве мошти на Врачару, али је светосавски дух од тада још јаче заживео у народу. 

[pitalica]

СВЕТИ АПОСТОЛ ПЕТАР – ЧАСНЕ ВЕРИГЕ
29. јануар по новом * 16. јануар по старом
Свети апостол Петар – Часне вериге. На овај дан спомиње се свети апостол Петар због верига у које је био окован по наредби цара Ирода. У његовој тамници појави се анђео и вериге спадоше са Петра. Те вериге хришћани су сачували колико због успомене на светог Петра толико и због њихове исцелитељске моћи. Прича се да су се многи болесници излечили само додирнувши вериге (као и убрус апостола Павла).
Патријарх јерусалимски, свети Јувенал, дао је те вериге на дар царици Евдокији, прогнаној жени цара Теодосија Млађег. Царица их је преполовила, па једну половину послала цркви Светих апостола у Цариграду, а другу половину дала својој кћери Евдоксији, жени Валентијановој у Рим. Евдоксија је сазидала цркву  Св.Петра  и положила у њу ове вериге заједно са оним у које је свети Петар пред своју смрт био окован од опаког цара Нерона.

[pitalica]

СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА
12.фебруар по новом * 30.јануаар по старом
Света три јерарха, заправо су светитељи Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти, а сваки од њих има свој дан празновања у месецу јануару. Овај заједнички празник сва три светитеља установљен је у XI веку у време цара Алексија Комнена због чудне распре у народу око тога који је од тројице светих највећи: Григорије због дубине ума, Василије због чистоте и храбрости или Златоусти због чудесне речитости и јасноће излагања вере. Њихове присталице су се чак и различито називали: Василијани, Григоријани и Јованити.
Промислом Божјим овај спор је решен на корист Цркве и славу светитеља, јер се они, сваки понаособ, а потом све тројица, јавише на сну епископу евхаитском Јовану речима да су они једно у Бога и да међу њима нема ништа противречно. Посаветовали су епископа да им напише једну заједничку сложбу и одреди заједнички дан празника. Тако је међу народом спор срећно решен и одређен 30. јануар (сада 12.фебруар) као заједнички празник ових светитеља. Прослављају га сви православни, а у Грчкој је то највећи национални и школски празник.

[pitalica]

СВЕТИ МУЧЕНИК ТРИФУН
14. ФЕБРУАР ПО НОВОМ * 1. ФЕБРУАР ПО СТАРОМ
Свети мученик Трифун, рођен је у селу Кампсади у Фригији, у сиромашној сељачкој кући. У детињству је чувао гуске, али је увек носио у себи велику благодат Божју, јер је могао исцељивати болести на људима и стоци и истеривати из њих зле духове. У то време завладао је Римским царством цар Гордијан чија се кћерка Гордијана тешко разболела пореметивши умом. Многи лекари покушали су да јој помогну, али нису успели. Зли дух једном из ње проговори и рече да га само Трифун може истерати, те доведоше многе људе из царства са тим именом. Тек кад се, по Божјем промислу, појавио млади Трифун из Кампсаде, успео је да излечи девојку, а срећни цар га је обасуо многим даровима.
Све то богатство, младић је на повратку разделио сиромасима, а наставио да чува гуске и да се моли Богу.
Када је на римски престо дошао христоборни цар Декије, свети Трифун је много пострадао и много мучен за Христа, али је сва та мучења радо подносио говорећи: ''О кад би се могао удостојити, да огњем и мукама скончам у име Исуса Христа Господа и Бога мога!''. Мучитељи су га најзад осудили да буде посечен мачем. Пред смрт он се помолио и предао душу своме Творцу, 250. године.

[pitalica]

СВЕТИ СИМЕОН БОГОПРИМАЦ
16.фебруар по новом * 3.фебруар по старом
Свети Симеон Богопримац. У време цара Птоломеја Филаделфа светитељ Симеон је, као један од знамените седамдесеторице, изабран да преведе Библију са јеврејског на грчки језик. Радио је савесно свој посао али кад је преводио пророка Исаију збунио се код речи ''дјева ће затрудњети и родиће сина'', и одлучио да напише ''млада жена''. У том тренутку јавио се Симеону анђео Божји и објаснио му да је пророчанство истинито и да ће се у њега уверити јер, по Божјој вољи, неће умрети док не види Месију рођеног од девојке.
Обрадован овим гласом са неба, паведни Симеон оставио је пророчанство неизмењено и захвалио Богу што ће видети Обећанога. Када је Дева са Младенцем дошла у храм јерусалимски Дух Божји јавио је Симеону срећни догађај. Радосни старац узео је Христа у руке, а потом замолио Бога да га сада срећног, отпусти из овог живота. Убрзо затим издахнуо је свети Сиеон и овај праведни старац сматра се и данас заштитником мале деце.

[pitalica]

СВЕТИ МУЧЕНИК ХАРАЛАМПИЈЕ
23.фебруар по новом * 10.фебруар по старом
Свети мученик Харалампије. Овај велики светитељ био је епископ у Магнезији, и у време свог страдања за веру био је старац од 113 година. У време цара Септимија Севера почео је страшан прогон хришћана. Старац, свештеник Харалампије није се крио од прогонитеља него је слободно и јавно проповедао веру Христову, многе невернике преобратио и привео хришћанству, чак и цареву кћер Галину. Кад су га заробили храбро је подносио све муке, а кад су му живом кожу одерали стари светац рече царским војницима: ''Хвала вам браћо зато што остругавши моје старо тело, ви обновисте дух мој за нови вечни живот.'' Мало затим старца су извели на губилиште, а он се и ту молио Богу за све људе, за њихово здравље, благостање и спасење. И док је поред њега стајао џелат он је говорио: ''Господе, ти знаш да су људи месо и крв; опрости им грехе, и излиј благодат Твоју на све!''
После молитве испустио је душу пре него што је џелат спустио мач на његов врат. Све се то догодило 202. године, а царска кћи Галина узела је његово тело и часно га сахранила.