Славе и житије светих

[pitalica]

СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ТЕОДОР ТИРОН
2.март по новом * 17.фебруар по старом
Свети великомученик Теодор Тирон. Тирон значи регрут. Тек што је свети Теодор стигао у војску у пук мармаритски, у град Амасији, почео је страшан прогон хиршћана под царевима Максимијаном и Максимином. Младић није хтео ни да крије да је хришћанин па је жестоко кажњен. Неки злочести судија нареди да га стрпају у тамницу и да тамницу запечате. Хтео је на тај начин да га мори глађу. У тамници се Теодору јави сам Христос да охрабри свога мученика и рече му: ''Не бој се Теодоре, Ја сам с тобом, не узимај више земаљске хране и пића, јер ћеш бити у другом животу, вечном и непролазном са мном на небесима''.
У тамници младог мученика тада се појавило мноштво анђела који су својим сјајем и белином, осветлили тамницу, а стражари престрашени све су ово у чуду посматрали. Мало затим, свети Теодор изведен је из тамнице и мучен, а потом осуђен на смрт. Бацили су га у огањ, и у њему предаде своју свету душу Господу 306.године. 

[pitalica]

СВЕТИХ ЧЕТРДЕСЕТ МУЧЕНИКА У СЕВАСТИЈИ
22.март по новом * 9. март по старом
Светих четрдесет мученика у Севастији били су војници римске војске, али иксрени и чврсти хришћани. У време Лукинија запретили су им на суду одузимањем војничке части, али један од њих рече судији: ''Не само част војничку, но и тела наша узми од нас; ништа нам није драже и часније од Христа Бога нашега.'' После тога нареди војвода да их каменују, али се камење враћало на оне који су га бацали. Мучитељи су се због тога силно наљутили и бацили их у језеро иако је био велики мраз. Ту одмах поставили су стражу и топло купатило као изазов ономе који не буде чврсто веровао у Христа и један од 40 заиста не издржа и уђе у купатило. На небу се ускоро појави чудна светлост и загреја језеро, а са светлошћу спустише се на главе измучених младића 39 венаца. Тада један стражар са обале уђе у воду исповеди име Господа Исуса и на њега сиђе четрдесети венац.
Сутрадан, судије у чуду виде да су младићи живи и наредише да им пребију голени и њихова тела баце у воду. Трећега дана јавили су мученици на сну месном епископу Петру и позвали га да извади из воде њихове мошти. Хришћани су ноћу изашли на језеро, нашли њихове мошти и сваку одвојену кост јер су се кости сијале у води као свеће, и све их сахранили. Часно су страдали за веру и свом Господу отишли 320 године.

[pitalica]

СВЕТИ АЛЕКСИЈЕ – ЧОВЕК БОЖЈИ
30. март по новом * 17. март по старом
Преподобни Алексије- човек Божји. У време цара Хонорија у Риму је живео високи царски чиновник Јевтимијан са женом Аглаидом. И поред великог богатства живели су врло скромно и одгајили сина јединца Алексија. Кад је одрастао родитељи га оженише, али он те исте ноћи остави дом, родитеље и жену и отплови у град Едесу у Месопотамији где је био чувени лик Исуса послан од Господа цару Авгару. Алексије се поклонио томе лику и пресвучен у просјака проживео је 17 година молећи се Богу. Када се прочуо као богоугодник, плашећи се људсле славе, кренуо је лађом у Лаодикију, али је чудним случајем стигао у Рим. Сматрајући то Божјом промишљу остао је у Риму и као просјак дошао у кућу свога оца. Милосрдни домаћин дозволио је просјаку да живи у једној изби међу слугама, те Алексије настави свој подвиг живећи на хлебу и води следећих 17 година. Кад је осетио свој крај написао је неку хартију и с њом у руци издахнуо 17.марта 411.године.
Управо тада десило се откровење у цркви Светој апостола у виду гласа који рече: потражите човека Божја. Царска и црквена свита дошла је у кућу Јевтимијанову и нашла мртвог Алексија. Ту су родитељи и сазнали из ове хартије да је то њихов син, а жена да је то њен муж. Ту је и сахрањен, а глава му се налази у светој Лаври на Пелопонезу.

[pitalica]

СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК
ГЕОРГИЈЕ – ЂУРЂЕВДАН
6. мај по новом * 23. април по старом

Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан. Овај славни светитељ родио се у кући богатих и часних родитеља у Кападокији. Кад му је отац пострадао као хришћанин, мајка се преселила у Палестину где је дечак одрастао и већ у двадесетој години доспео до чина трибуна у служби цара Диоклецијана. У то време цар је започео велики прогон хришћана, али је млади Ђорђе ступио пред цара и одважно рекао да је и он хришћанин. Тиме је започело његово страдање за веру. Тамница, окови, крваве ране по целом телу и сва друга страшна мучења нису поколебали младића. Он се непрестано, усрдно и искрено молио Богу и Бог га је исцељивао и спасавао смрти на велико дивљење народа. Када је Ђорђе молитвом васкрсао једног мртваца, многи су примили веру Христову а међу њима и царева жена Александра, главни жрец Атанасије, земљорадник Гликерије, потом Валерије, Донат и Тирин.
Цар је најзад одлучио да Ђорђа и своју жену осуди на смрт сечењем главе. Царица је издахнула на стратишту пре погубљења, а свети Ђорђе посечен је 303. године. Многа чуда дешавала су се од тада на његовом гробу. Господ га је, због његове искрене и непоколебљиве вере, учинио моћним да помаже свима који су у невољи и који га искрено славе и призивају његово име.

[pitalica]

СВЕТИ АПОСТОЛ И ЈЕВАНЂЕЛИСТ МАРКО
8. мај по новом * 25.април по старом

Свети апостол и јеванђелист Марко био је сапутник и помоћник апостола Петра који је у својој посланици Марка назвао својим духовним сином. Када је Марко био са Петром у Риму замолише га верници да им напише спасоносну науку Господа Исуса и Његов живот и чудеса. Марко је написао Свето Јеванђеље које је и апостол Петар посведочио као истинито, и тада Марка поставио за епископа и проповедника у Мисиру. Мисир је у то време био у мраку незнабоштва, гатарства и идолопоклонства, али Марко је уз помоћ Божју посејао семе хришћанства по Ливији, Амоникији и Пентапољу. Из Пентапоља дошао је Марко у Александрију и ту основао цркву, поставио епископа, свештенике и ђаконе те и овде учврстио хришћанство. Своје проповеди поткрепљивао је многим чудесима и добрим делима. Бежао је од прогона у Пентапољ, а потом поново у Александрију. Незнабошци су тада ухватили Марка и уз силне погрде вукли га улицама Александрије. Сав рањав и крвав доспео је у тамницу где му се јавио анђео небески, а потом и Господ Исус крепећи га речима: ''Мир Теби Марко, јеванђелисте мој!'' Марко је одговорио: ''Мир и Теби Господе мој, Исусе Христе!''
Сутрадан су поново почели да га муче, али он је издахнуо и отишао душом у бољи свет.

[pitalica]

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ
12.мај по новом * 29.април по старом

Свети Василије Острошки, рођен је у Поповом Селу у Херцеговини од простих и благородних родитеља. Од малена био је испуњен љубављу према вери и Цркви, а када је одрастао отишао је у требињски манастир Успенија Богородице и ту се замонашио. Као монах  убрзо се прочуо због свог озбиљног и строгог подвижничког живота, а доцније је изабран и посвећен за епископа захумског и скендеријског. Као архијереј жевео је у манастиру Тврдошу и одатле утврђивао у православљу своје вернике чувајући их од турских свирепости и латинског лукавства. Када су Турци разорили Тврдош, Василије се преселио у манастир Острог где је наставио свој строги подвижнички живот, уз многе топле молитве и бригу за своје вернике.
Умро је у XVI веку, а његове чудотворне и целебне мошти и његов гроб чувају се до данашњег дана. У њихову моћ исцељења и утехе верују и притичу им и хришћани и муслимани. У Острогу се, сваке године на Тројице, одржава велики народни сабор.

[pitalica]

СВЕТИ ПРОРОК ЈЕРЕМИЈА
14.мај по новом * 1.мај по старом

Свети пророк Јеремија рођен је шест векова пре Христа у селу Анатоту недалеко од Јерусалима. Почео је да пророкује у време цара Јосије, у својој 15.години. Стално је прогањан, јер је пророковао многе несреће царевима и великашима због њихове вере у лажне идоле и приношење деце на жртву тим идолима. Цару Јоакиму прорекао је да ће му се тело вући несахрањено изван зидина града Јерусалима, потоњем цару Јехонију  да ће бити одведен у Вавилон са целом породицом и тамо умрети.
Кад је на престо у Јерусалиму дошао цар Седекија, Јеремија је прорекао пад Јерусалима и ропство у јарму Вавилонаца. У долини Тотеф под Јерусалимом, на месту где су деца клана као жртве идолима, прорекао је скори пад Јудејског царства. Ускоро Вавилонци заузму Јерусалим, град разоре и опљачкају, много људи убију, а робље одведу у Вавилон. Пророк Јеремија узео је кивот их храма и сакрио га на брду Нават где је умро Мојсије, а огањ из храма сакрио је у један дубок бунар. Неки Јевреји одвели су га у Мисир, где је пророковао пропаст мисирских идола и долазак Деве са Младенцем. Ту, у Мисуру, Јевреји су каменовали светог Јеремију и ту је сахрањен. По предању, цар Александар Велики посетио је гроб пророка Јеремије. По царевој наредби Јеремијино тело је пренето и сахрањено у Александрији.

[pitalica]

СВЕТИ ЈОВАН БОГОСЛОВ,
АПОСТОЛ И ЈЕВАНЂЕЛИСТ
21.мај по новом * 8.мај по старом

Свети Јован богослов, апостол и јеванђелист, син је рибара Зеведија и мајке Саломије. Јован је, са својим братом Јаковом кренуо за Христом и никада га више није напустио. Једини је са свтом Богомајком остао под кретом распетог Господа, а потом је брижно чувао и служио светој Деви све до њеног успенија. Касније је отишао у Ефес и надахнуто проповедајући, многе је преобратио у хришћанство. У прогонству на острву Патмос написао је чувено Јеванђеље и Откровење. У време цара Нерве поново је био слободан и вратио се у Ефес где је наставио своје дело христијанизације незнабожаца.
Када је свети Јован имао већ више од сто година, изашао је са својих седам ученика из Ефеса и наредио им да ископају гроб у облику крста. Потом је старац легао у гроб и његови ученици су га сахранили. Верници су касније отворили Јованов гроб, али тело није било у њему. Једино се, сваке године 21.маја (8.маја по старом календару), од његовог гроба дизао неки ситни прах, мирисан и лековит. Тим прахом народ је лечио многе болести.

[pitalica]

СВЕТИ НИКОЛАЈ МИРЛУКИЈСКИ
- ПРЕНОС МОШТИЈУ
22.мај по новом * 9.мај по старом

Овај славни светитељ милостив, мудар и неустрашив свештеник, провео је свој век као анђео Божји. За живота су га већ сматрали светитељем и призивали у помоћ коју је он несебично пружао.
Замонашио се у манастиру ''Нови Сион'' а касније је изабран за архиепископа града Мира у Ликији. У том граду налазиле су се његове мошти од 343.године када се упокојио  па све до 1087.године. Те године је, у време цара Алексија Комнена и патријарха Николе Граматика, тело светог Николаја пренето из Мира лијијскога у град Бари у Италији. То је било време најезде муслимана на Ликију. Светитељ се, у једном чудесном сну, јавио неком часном свештенику из Барија и наредио да му се мошти пренесу у Бари који је у то време био  православни и под православним патријархом.
При преносу светитељских моштију десила су се многа чудеса, а у овај дан најчешће се спомиње како је свети Никола повратио вид ослепелом српском краљу Стефану Дечанском.

[pitalica]

СВЕТИ ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ
(24.мај по новом * 11.мај по старом)

Свети Ћирило и Методије. Ова два брата рођена су у Солуни, у кући знаменитих и богатих родитеља. Старији брат Методије провео је, као официр, десет година међу Словенима (македонским) и тако научио словенски језик. По повратку у Грчку замонашио се, а мало иза тога придружио му се и млађи брат Кирило (Константин). Када је хазарски цар Каган тражио од цара Михаила проповеднике хришћанства, цар му је послао браћу Ћирила и Методија. Они су убедили прво Кагана и његове доглавнике, а затим и много народа превели у хришћанство. По повратку у Цариград саставили су словенску азбуку од 38 слова, и почели да преводе црквене књиге са грчког на словенски. На позив кнеза Растислава отишли су у Моравију да шире веру Христову, а умножене црквене књиге поделили су свештеницима да уче омладину. На папин позив стигли су у Рим где ће Ћирило разболео и умро 14.фебруара 869.године.
Методије се потом вратио у Моравију и наставио ширење вере међу Словенима све до смрти 6.априла 885.године. Његово дело наставили су његови ученици са светим Климентом као епископом на челу. Прешли су  Дунав и спустили се на југ, у Македонију (Охрид) и ту продужили започети посао браће Ћирила и Методија. Ширили су веру и писменост међу Словенима.