Славе и житије светих

[pitalica]

СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК
ПАНТЕЛЕЈМОН
9.август по новом * 27.јул по старом

Свети великомученик Пантелејмон, рођен је у Никомидији од мајке хришћанке и оца незнабошца. Већ сасвим млад постао је лекар, а свештеник Ермолај крстио га је и научио вери Христовој. Пантелејмон – што значи свемилостиви, излечио је чудотворно, именом Христовим, једнога слепца кога су други лекари узалуд покушавали да излече и тада га они, из зависти, пријаве као хришћанина. Светитељ је изашао пред суд цара Максимијана где је такође излечио једног узетног човека од дуготрајне болести што је многе незнабошце привукло хришћанству. Осудили су га и све муке подносио је мирно и трпељиво уз помоћ Господа коме се усрдно молио. Осуђен је на посечење мачем заједно са свештеником Ермолајем. Пострадао је врло млад, 9.августа (27.јула по старом календару) 304.године, под неком маслином која се потом цела окитила плодовима. Његове мошти постале су целебне, а име светог Пантелејмона призива се при водоосвећењу и јелеосвећењу заједно са светим Ермалајем и осталим безсребреницима и чудотворцима. Најлепши храм посвећен овом светитељу налази се на Светој Гори.   

[pitalica]

СЕДАМ МАКАВЕЈА,
СОЛОМОНИЈА МАТИ ЊИХОВА
И ЕЛЕАЗАР, СВЕШТЕНИК
14.август по новом * 1.август по старом

Седам Макавеја, Соломонија мати њихова и Елеазар, свештеник. Сви су пострадали за чистоту вере израиљске од цара Антиоха званог од једних  Епифанос (просветљени), а од других Епиманис (безумни). Због великих греха у Јерусалиму, а нарочито због отимања око архијерејске власти и злочина учињених приликом тог отимања, пустио је Бог беду на свети град. Уместо вере у јединог Бога живога, Антиох је хтео да наметне Јеврејима идолопоклонство јелинско, а у томе су му помагали чак и неки архијереји. Наредио је Јеврејима да једу свињско месо што је било противно вери и Мојсијевом закону. Старац Елеазар, свештеник и један од 70 преводилаца Старог завета на грчки језик, одбио је ово светогђе. Зато је био мучен  и спаљен. На пут ка Антиохији цар је повео и седморицу браће Макавеја именом: Авим, Антонин, Елеазар, Гурије, Евсевон, Алим и Маркел и њихову мајку Соломонију. Младиће је мучио једног по једног, дерао им кожу с лица, а потом их бацао у пламен, али се ни један од њих није одрекао своје вере. Угледавши најзад и свог трогодишњег дечака у пламену, бацила се у њега и мајка Соломонија, а сви они страдали су за веру око 180 година пре Христа.

[pitalica]

УСЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ
СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА
11.септембар по новом * 29.август по старом

Усековање главе светог Јована крститеља. У време цара Ирода Антипе, сина старога Ирода убице витлејемске деце, проповедао је у Галилеји свети Јован Крститељ. Пошто је цар отерао своју закониту жену и узео жену свога живог брата Филипа Иродијаду, свети Јован устао је против овог безакоња и због тога је доспео у тамницу.
На једној свечаности, занесен игром Иродијадине кћери Саломије, цар јој обећа да ће јој испунити сваку жељу. Она је, по наговору своје зле мајке затражила светитељеву главу, а пијани цар јој је испунио жељу и посекао светога Јована. Његови ученици узели су у ноћи његово тело и часно га сахранили, а бесна Иродијада је избола иглом језик Јованов и главу закопала на неко нечисто место.
Ускоро је све ове злотворе стигла заслужена казна па су скончали свој живот у беди и понижењу.
Смрт Јована Крститеља догодила се пред Пасху, а празновање 29.августа (11.септембра по новом календару) установљено је зато што је тога дана освећена црква коју су над Јовановим моштима у Севастији, подигли цар Константин и царица Јелена.

[pitalica]

СВЕТИ ЈОАКИМ И АНА
22.септембар по новом * 9.септембар по старом

Свети Јоаким и Ана. Свети Јоаким био је син Варпафира, од колена Јудиног и потомак цара Давида, а Ана, кћи свештеника Матана из колена Левијева из којег је и правосвештеник Арон. Свештеник Матан имао је три кћери! Марију, Совију и Ану. Марија се удала  у Витлејем и родила Саломију, Совија се удала такође у Витлејем и родила Јелисавету, мајку светог Јована Крститеља, а Ана се удала у Назарет за Јоакима. Педесет година живели су у браку Јоаким и Ана, али без деце. Били су врло имућни, али скромни и тихи људи који су много давали сиромасима и храму. Под старост отишли су једном у Јерусалим у храм да принесу жртву Богу и тада их је укорио првосвештеник Исахар речима упућеним Јоакиму: ''Ниси достојан да се из твојих руку прими дар јер си бездетан.'' Стари њуди много су се ражалостили због ових речи и опет се дадоше на молитву Богу да и на њима учини чудо као некад Авраму и Сари, и подари им једно дете за утеху у старости. Бог им је послао анђела небеског да им објави рођење ''кћери преблагословене којом ће се благословити сви народи на земљи и кроз коју ће доћи спасење света''. И заиста кроз девет месеци, Ана је донела на свет Свету Деву Марију, мајку Исуса Христа. Јоаким је поживео 80, а Ана 79 година.

[pitalica]

ПРЕПОДОБНИ КИРИАК
ОТШЕЛНИК – МИХОЉДАН
12.октобар по новом * 29.септембар по старом

Преподобни Кириак Отшелник – Михољдан. Свети Кириак рођен је у Коринту од родитеља Јована и Евдокије. Јован је био презвитер, а месни епископ Петар његов рођак. Овај епископ поставио је Кириака за чтеца Саборне цркве, те је младић, читајући Свето писмо врло рано почео да се диви Божјем промислу и устројству спасења људског рода. Жеља за духовним животим одвела га је у Јерусалим где је ступио у манастир и од Божјег човека Евстогорија добио почетна упутства о монашком животу. Боравио је у више манастира ревновао је много за православну цркву и разобличавао разне јереси, а пост и бдење у пустињи били су уобичајени начин његовог дугог живота. Био је крупан и снажан човек иако је често јео само сирово зеље. Пред крај живота боравио је у обитељи светог Харитона где су монаси јели једанпут дневно и то по заласку сунца. Кириак је био понос међу монасима, моћни исцелитељ болних и благи утешитељ невољних. Поживео је сто девет година и упокојио се 557.године.

[pitalica]

ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
14. октобар по новом * 1.октобар по старом

Покров Пресвете Богородице. Црква је одувек прослављала Пресвету Богородицу као покровитељицу и заштитницу хришћана, која својим молитвама умилостивљава Бога према нама грешнима. Безброј пута помагала је појединцима и народима, у рату и миру, и свуда у невољама. Догађај који црква данас празнује десио се 14.октобра (1.октобра по старом календару) 911.године у време цара Лава Мудрога (Философа). Било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Црква је била пуна народа, а негде у позадини је стајао свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четири сата после поноћи, угледао је свети Андреј Пресвету Богородицу са распростртим омофором изнад народа, као да том одећом прекрива народ. Била је одевена у златокрасну порфиру, и блистала окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Свети Андреј показа руком Епифанију и упита га да ли и он види ''Царицу и госпођу како се моли за сав свет'', што Епифаније зачуђен потврди. Због тога догађаја уведено је ово празновање, да нас подсећа на тај трнутак и на стално покровитељство Пресвете Богородице кад год то, у невољама, од ње молитвено тражимо.

[pitalica]

СВЕТИ СТЕФАН ШТИЉАНОВИЋ
17.октобар по новом * 4.октобар по старом

Свети Стефан Штиљановић, рођен је у Паштровићима и био је српски деспот. Управљао је српским народом у претешким временима, борећи се храбро и истрајно против Турака и Латина. Велики родољуб и праведник Божји, овај великан и српски кнез може се по свему упоредити са светим Александром Невским и светим краљем Јованом Владимиром. Умро је почетком XVI века (по неким 1515.године). На његовом гробу, често се ноћу појављивала светлост, према којој су и пронађене његове мошти. Када је Стефанова жена видела његове нетљене мошти, и она се замонашила, и до краја провела у манастиру свој подвижнички живот. Стефаново тело дуго је почивало у фрушкогорском манастиру Шишатовцу. За време Другог светског рата пренето је у Београд и положено у Саборну цркву поред тела кнеза Лазара.

[pitalica]

СВЕТИ АПОСТОЛ ТОМА
ТОМИНДАН
19.октобар по новом * 6.октобар по старом

Свети апостол Тома, један је од дванаест великих апостола. Кроз његову сумњу у васкрсење Господа Христа, добила се нова потврда тог чудесног догађаја. Васкрсли Господ поново се јавио ученицима да би уверио Тому. Господ му рече: ''Пружи руку твоју и метни у ребра моја, и не буди невјеран нега вјеран''. Тома узвикну: ''Господ мој и Бог мој'' (Јов.20). После силаска Духа светог, апостоли су коцком одлучивали куда ће ићи на проповеди и свети Тома доби Индију. Иако тужан што одлази тако далеко, охрабрен Господом, много је народа тамо обратио хришћанској вери, установио цркву и поставио свештенике и епископе. Између осталих, обратио је и две сестре, жене двојице кнежева Тертијану и Мигдонију. Обе сестре, после много невоља, ослобођене брака поживеле су богоугодно и у подвигу до смрти. Кнез Муздије, Тертијанин муж, коме је апостол крстио жену и сина Азана, осудио је светитеља на смрт. Тако је свети Тома окончао свој земни живот. Пре смрти и он је, као и други апостоли, био чудесно пренет у Јерусалим на погреб Пресвете Богородице. Пошто је стигао касно замолио је да отворе гроб Пречисте, али њено тело не беше тамо. Господ је већ узео своју мајку у насеље небеско. Тако свети Тома својим неповерењем утврди веру у васкрсење Господа, а својом доцњом откри чудесно прослављење Матере Божје.

[pitalica]

СВЕТИ МУЧЕНИЦИ СЕРГИЈЕ
И ВАКХО – СРЂЕВДАН
20.октобар по новом * 7.октобар по старом

Свети мученици Сергије и Вакхо – Срђевдан. Ова два светитеља били су прваци и великаши на двору цара Максимилијана који их је поштовао и уважавао због њихове храбрости, верности и мудрости. Када је цар сазнао да су они хришћани сва његова љубав претворила се у гнев нарочито када су отворено одбили да учествују у свечаностима жртвоприношења идолима. Наредио је да им се одузму војничка одела и сви знаци части, достојанства и чина. Потом их је послао у изгнанство у Азију свом намеснику Антиоху. Намесник је покушао да их убеди да се одрекну Христа да би себе спасли бешчашћа,  мука и смрти, али оба светитеља остала су чврста у својој вери.
Свети Вакхо издахнуо је под батинама намесникових војника, а свети Сергије одмах потом био је мучен и посечен у граду Росафу у Сирији. Оба ова мученика и витеза вере Христове страдали су око 303.године.

[pitalica]

ПРЕПОДОБНА ПЕТКА
- ПАРАСКЕВА, СВЕТА ПЕТКА
27.октобар по новом * 14.октобар по старом

Преподобна Петка – Параскева, света Петка. Ова славна светитељка српског порекла рођена је у Епивату, између Силинаврије и Цариграда. Родитељи свете Петке, имућни и побожни хришћани, имали су и једног сина Јевтимија који се, још за живота родитеља замонашио, а касније постао знаменити епископ мадитски. По смрти родитеља, девица Петка напустила је родитељски дом и започела, Христа ради, подвижнички живот какав је одувек желела. Отишла је прво у Цариград, а потом, до своје старости, живела у Јорданској пустињи у посту и молитви прошавши небројена искушења и патње. У старости, глас са неба позвао је да се врати у родни крај и она је напустила омиљену пустињу. Упокојила се у XI веку, две године по повратку у родни Епиват. Њене чудотворне мошти, током времена преношене су у: Цариград, Трново, опет у Цариград, а одатле у Београд. Сада почивају у Румунији у граду Јашу. У Београдској тврђави налази се црква свете Петке где постоји вода (агаизма) која чудотворно лечи све оне који је узимају са вером у Бога и љубављу према овој светитељки.