Славе и житије светих

[pitalica]

СВЕТИ АПОСТОЛ
И ЈЕВАНЂЕЛИСТ ЛУКА
31.октобар по новом * 18.октобар по старом

Свети апостол и јеванђелист Лука, рођен је у Антиохији и био врло образован. У младости је изучио грчку философију, медицину и живопис. У време делатности Господа Исуса на земљи, свети Лука је, у Јерусалиму, видео Спаситеља лицем у лице, чуо његову спасоносну науку и поверовао у њу. Убрзо је увршћен међу седамнаест апостола и послан на проповед, а на путу за Емаус видео васкрслог Господа (Лк.24). По силаску Духа Светога на апостоле, Лука се вратио у Антиохију и тамо радио са апостолом Павлом с којим је путовао у Рим обраћајући у веру Христову незнабошце и Јевреје. На молбу хришћана написао је Јеванђеље око 60.године. По смрти апостола Павла, Лука је проповедао Јеванђеље по Италији, Далмацији и Македонији. Живописао је три иконе Пресвете Богородице и иконе светих апостола Петра и Павла. Зато се свети Лука сматра оснивачем хришћанског иконописа. И у дубокој старости наставио је да путује и проповеда у Ливији, Горњем Мисиру и Грчкој, да људе обраћа хришћанској вери. Написао је и Дела апостолска и то посветио Теофилу, кнезу Ахаје. Имао је 84 године када су га незнабошци ставили на муке, а потом обесили на једну маслину у граду Теби. У време цара Констанција мошти овог светитеља пренете су у Цариград.

[pitalica]

СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК
ДИМИТРИЈЕ – МИТРОВДАН
8.новембар по новом * 26.октобар по старом

Свети великомученик Димитрије, рођен је у Солуну. Овај славни и чудотворни светитељ био је једино дете добрих и благородних, али бездетних родитеља. Измољен од Бога, као једини и дугочекани, с великом пажњом је однегован и васпитаван. Отац му је био војвода, а када је он умро, христоборни цар Максимијан поставио је Димитрија, уместо оца, за солунског војводу. Посебно царево наређење односило се на прогон хришћана, али Димитрије је супротно наредби, чак јавно исповедао веру у Господа Христа. Кад је цар то сазнао, Димитрије је, знајући шта га чека, разделио сав свој иметак и мирно ступио у тамницу спреман на страдање које му предстоји. После неколико дана војници су изболи копљима светитеља, иако су га нашли у молитви. Ту, у Солуну, хришћани су крадом сахранили његово тело и на том гробу су се многи исцељивали. Над тим гробом подигнута је мала црква, а некакав велможа Леонтије, након што се излечио од тешке болести, подигао је над светитељевим моштима много већу цркву. Свети Димитрије сматра се заштитником Солуна, а Руси га сматрају и покровитељем Сибира.

[pitalica]

СВЕТИ КОЗМА И ДАМЈАН
ВРАЧЕВИ
14.новембар по новом * 1.новембар по старом

Свети Козма и Дамјан – Врачеви, бесребреници и чудотворци, рођени су негде у Азији од оца незнабошца и мајке хришћанке. По очевој смрти, мајка Теодотија посветила је све своје време и труд да синове васпита и подигне као истините хришћане. Младићи су стасали и изучили лекарске вештине па су колико својим знањем и вештином, толико и именом Господа помагали многим болесницима. Прозвани су безмездним врачима тј. бесплатним лекарима јер су примили Христову заповест: бадава примисте, бадава дајите (Мт.10,8), а никада нису наплаћивали своје услуге. Толико су били опрезни у бесплатном лечењу, да се свети Козма наљутио на брата што је од неке болеснице узео три јајета, а Дамјан их је, у ствари, узео кад га је исцељена жена заклела Пресветом Тројицом. По смрти светитеља, сахрањени су заједно у месту Фереману сходно откровењу Божјем, те остадоше чудотворци како за живота, тако и после смрти. Народ је наставио да их призива у болести и невољи и до данас.

[pitalica]

СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК
ГЕОРГИЈЕ – ЂУРЂИЦ
16.новембар по новом * 3.новембар по старом

Свети великомученик Георгије – Ђурђиц. Овога дана празнује се пренос светих моштију светог Ђорђа из Никомидије у Лиду палестинску. Свети Ђорђе пострадао је за време цара Диоклецијана, а пре своје смрти замолио је једног слугу да му тело пренесе у Палестину одакле му је била и мајка и где је имао велико богатство које је, по његовој жељи, раздељено сиротињи. Слуга је учинио све како му је било наређено и ту га сахранио. У време цара Константина, побожни хришћани сазидали су красан храм светог Ђорђа у Лиди палестинској, и приликом освећења тога храма, пренели су и сахранили у том храму чудотворне мошти овог светитеља и великомученика Христовог.

[pitalica]

САБОР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА
МИХАИЛА – АРАНЂЕЛОВДАН
21.новембар по новом * 8.новембар по старом

Сабор светог архангела Михаила – Аранђеловдан. Од давнина су људи празновали анђеле Божје, али се то често изметало у њихово обожавање. Јеретици су их понекад тумачили као богове или их сматрали створитељима читавог видљивог света. На 4-5 година пре Првог васељенског сабора одржан је Лаодикијски помесни сабор и, својим 35.правилом, установио исправно поштовање анђела. У време римског папе Силвестра и александријског патријарха Александра установљен је овај празник архистратига Михаила и прочих сила небесних у новембру. Зашто баш у новембру? Новембар је заправо девети месец од месеца марта који се сматра тренутак стварања света. А девети месец после марта узет је због девет анђелских чинова који су најпре створени. Свети Дионисије Ареопагит , ученик апостола Павла, описао је ових девет чинова у књизи ''О небесној Јерархији''. У тој строгој анђелској хијерарији, војвода анђелске војске је архистратиг Михаил, јер је својим деловањем спасао многе анђеле отпале од Бога, које је Луцифер повукао собом у пропаст. Међу анђелима влада савршена једнодушност и строга хијерархија у послушности нижих чинова вишим, а свих укупно светој Божјој вољи. Многи хришћани славе светог архистратига Михаила који се сматра живим светитељем. 

[pitalica]

СВЕТИ МУЧЕНИК
СТЕФАН ДЕЧАНСКИ,
КРАЉ СРПСКИ – СВЕТИ МРАТА
24.новембар по новом * 11.новембар по старом

Свети мученик Стефан Дечански, краљ српски – свети Мрата, син је краља Милутина и отац цара Душана. По наређењу необавештеног оца био је ослепљен, а по наређењу лакомисленог сина, у старости удављен. При ослепљењу јавио му се свети Никола у храму на Овчем пољу и обећао му да ће му вратити вид. Пет година провео је свети Стефан у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља (Пантократора). Својом мудрошћу и трпељивошћу, подвигом и благодушношћу изазивао је дивљење и монаха и целог Цариграда. Када је прошло пет година свети Никола чудотворно је вратио вид ослепелом краљу Стефану, који је одмах потом, из захвалности саградио храм Високи Дечани. Била је то једна од најлепших грађевина византијске уметности и средњовековне архитектуре на тлу српске државе. Свој век проживео је свети краљ српски Стефан као праведник и мученик и тако га и скончао 1336. године. Са светим Савом и светим кнезом Лазаром свети Стефан чини тројство најмудријих, најпожртвованијих и најблагороднијих личности и светитеља које је дао српски народ.

[pitalica]

СВЕТИ ЈОВАН МИЛОСТИВИ
25.новембар по новом * 12.новембар по старом

Свети Јован Милостиви, рођен је на Кипру у кнежевској породици и од детињства васпитаван је као хришћанин. Имао је породицу, али су му рано умрли и жена и деца и он је остао сам. Чувен због милосрђа и благочешћа Јован је изабран за патријарха александријског у време цара Ираклија и управљао је Црквом десет година као истински пастир и чувао је од незнабожаца и јеретика. Био је узор кроткости, милосрђа и човекољубља и говорио је: ''Ако желиш благородства, не тражи га у крви него у добродетељи, јер је то право благородство.'' Његово милосрђе и доброта били су главна одлика његове личности, па је мислио да Бог не може послушати њега ако он не послуша и не помогне убогима и невољницима.

[pitalica]

СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ
26.новембар по новом * 13.новембар по старом

Свети Јован Златоусти, рођен је у Антиохији 354.године као син војводе. Учио је грчку философију и схвативши грчко незнабоштво, усвојио је хришћанску веру. Крстио га је антиохијски патријарх Мелетија, а мало иза тога и његови родитељи примише крштење. По смрти родитеља, Јован се замонашио, написао књигу ''О свештенству'', а убрзо потом патријарх га је рукоположио за свештеника. Прославио се својим подвигом, блиставим умом и снажном речи, а по жељи цара Аркадија Јован је изабран за патријарха цариградског. Шест година управљао је црквом мудро и ревносно и за то кратко време много учинио. Послао је мисионаре незнабожачким Келтима и Скитима; раширио милосрдну делатност цркве; сузбио симонију (продаја опроста за новац) у цркви; написао нарочити чин свете Литургије; постидео јеретике и изoбличио царицу Евдоксију; растумачио Свето писмо својим бистрим умом и невероватном речитошћу и оставио цркви многе драгоцене књиге својих беседа. Народ га је поштовао, завидљивци су га мрзели, а царица га је два пута послала у изгнанство. У месту Коману у Јерменији, на Крстовдан 407.године са Божјим именом на уснама, душа златоустог патријарха преселила се у Рај. Његове мошти почивају у Ватикану сем главе која се налази у Успенском храму у Москви.

[pitalica]

СВЕТИ АПОСТОЛ ФИЛИП
27.новембар по новом * 14.новембар по старом

Свети апостол Филип, рођен је у Витсаиди и, одмалена учен Светом писму одазвао се позиву Господа Исуса и пошао за Њим (Јов 1,43). По силаску Светог Духа Филип је ревносно проповедао Јеванђеље заједно са Јованом Богословом и апостолом Вартоломејом и то по Азији, Грчкој, Индији и Јерменији. Од многобројних њихових непријатеља Господ их је спасавао својим чудесима те су им људи прилазили, исцељивали се и многи незнабошци преобраћали се вери.
У време цара Доментијана, 86.године, ови апостоли су, у Јеропољу умртвили својим молитвама огромну змију, коју су незнабошци обожавали и држали у храму. Потом су вратили вид неком Стахију који је био слеп 40 година. Озлобљени незнабошци, не схватајући њихово дело, разапели су их на крст и управо тада страшан земљотрес растворио је земљу и прогутао судију и многе око њега. Уплашени људи појурили су да скину мученике са крста, али апостол Филип већ беше издахнуо. Његове мошти пренете су касније у Рим.

[pitalica]

СВЕТИ АПОСТОЛ
И ЈЕВАНЂЕЛИСТ МАТЕЈ
29.новембар по новом * 16.новембар по старом

Свети апослот и јеванђелист Матеј, био је цариник и сакупљач пореза, али на први позив Господа  у Капернауму Матеј је кренуо приљежно и пуним срцем за Христом. Написао је Јевађеље на јеврејском језику и оно је, преведено на грчки, дошло и до нас. По силаску Светога Духа апостол Матеј проповедао је Јеванђеље у Етиопији, Партији и Мидеји. У Етиопији поставио је за епископа неког Платона, а затим се  повукао у молитвену самоћу. Крстио је жену и сина кнеза те земље и кнез нареди војницима да га доведу на суд. Војници никада нису успевали да виде јеванђелисту иако су му чули глас па је најзад сам кнез одлучио да га ухвати. Мучио га је палећи му ватру на грудима и светитељ најзад, помоливши се Богу, издахну. Кнез је наредио да Матејево тело, у оловном сандуку, баце у море, али се Матеј чудотворно јавио епископу Платону и рекао му где да нађе његово тело.
Видевши сва ова чудеса кнез се најзад крстио и примио име Матеја напустивши сва своја земаљска добра, а када је постао и епископ богоугодно је служио Цркви до краја свог живота.