PEVAM DA NE BI' PLAKAO - POEZIJA AMERIČKIH CRNACA

[pitalica]

PESMA O DIMU

Ja sam car dima,
I crn sam sav.
Lebdim pod nebesima,
Svetove nosim kao splav.
Ja sam misao tvornica koje dašću,
Duša sam koju ubija trud,
Val što se slama o sprud.

Iz kala, teških nogu,
Izvijam se kući, i Bogu.
Ja sam car dima,
I sav sam crn.
U oku svima
Belima
Trn.

Slomljenim srcima venac pletem,
Djavolje strele metem.
Crno sam nadahnuće gvozdenog veka,
I izdaleka
Rijem podneblja kao crv,
Beskrvnih zločina rasipam krv.

Ka svetim zavetima
Stremim
U plavetima
Nemim.
Ja sam car dima
I sav sam crn.

Viljem Edvard Berghart Diboa

[pitalica]

SAČMO

Kinga Olivera u Nju Oreleansu
Nepovratni je progutao drum,
Al' Sačmova žarka truba nam u transu
Još sinkopira i srce i um.
Ćumezi u gradu iz bezbrojnih priča
Odavno su samo pepeo i prah,
Al' je tu još Sačmo, tu je orni čiča
K'o Ujka Samov pradedovski dah.

Gde je sad – veliko k'o istina tužna –
Gde li je sada srce Besi Smit?
Gde je Dželi Rol i vilica mu ružna
S dijamantskim zubom, gde kadilak – mit?
Zar neće više vući Tata Hendi
Svoje tužne noge iz bara u bar?
Gde li je Ledbeli, neuništiv dendi
s velikom gitarom, svih lažova car?

Kad se Sačmo rodi, dok oni u dimu
Otezahu napev setan i snen,
Znahu l' da ga neće špricevi u Rimu
Moći odvojiti od trube za tren?
Za Sačmovu trubu izazov su bili
Vajat Erp, Džon Henri i legendi splet –
Da vesti o bluzu njegovom što cvili
Od Friska do Moskve obigraju svet.

Dušu mi grijaše kada god bih zebo
Njegov hrapav glas i trupkanje o tle.
I kad bih na sedmo popeo se nebo
Još bi me više podiglo to Ce!
Kada Sačmo trubom i grešnike trone,
Reći će Arhandjel sam na Sudnji dan:
''Bio bih najveći trubač vasione
Da mi nije Sačmo pokvario plan!''

Melvin Tolson

[pitalica]

AFRO-AMERIČKI FRAGMENT

Tako daleko,
Daleko je odavde
Afrika.
O njoj ni uspomena nema
Sem onih što ih istorijske knjige bude,
Sem onih koje pesme
Ulivene u krv –
Izlivaju iz krvi uz reči hude
Na čudnom jeziku tudjem.
Tako daleko,
Daleko su odavde
Afričke grude.

Ukroćeni su bubnjevi
I izgubljeni u vremenu,
Pa ipak,
Kroz neizmernu maglu rase
Dolazi ova pesma
Čije ne shvatam glase,
Ta pesma prastare zemlje,
Taj beskućnički, gorki,
Taj prigušeni krik –
Jer je tako daleko,
Daleko je odavde
Afrike
Tamni lik.


Lengston Hjuz

[pitalica]

NEDOUMICA

Moj stari beše rodjen beo,
Crnkinja mi je bila mati.
Ako sam ikad starog kleo,
Sad bih te kletve hteo sprati.

Ako sam ikad za svoju staru
Najgore reči nekad pobr'o,
Kajem se što je psovah u žaru –
Sad bih joj želeo samo dobro.

Otac mi umre u palati,
U straćari mi umre mati.
A ja, kad nisam ni crn ni beo,
Gde ću umreti, da mi je znati?


Lengston Hjuz

[pitalica]

PESMA ZA DEVOJKU TAMNE PUTI

Daleko dole na Jugu
(Smrt mi u srce kanu)
Obesiše mi dragog
Kraj raskršća, o granu.

Daleko dole na Jugu
Smoždeno visi telo;
Belog Isusa pitah
Šta sad vredi opelo.

Daleko dole na Jugu
(Smrt mi u srce kanu)
Ljubav je senka što pada
Na golu, kvrgavu granu.

Lengston Hjuz

[pitalica]

POLICAJAC SA JUGA

Oprostimo Taju Kendriksu.
Bilo je to u Darktaunu. Šta ćete, bio je mlad.
Živci mu behu napeti. Bio je vreo dan, petak.
Neki Crnac je potrčao kroz grad.
I zaradio metak.

Treba da shvatimo Taja Kendriksa.
Crnac je svakako bio opasan.
Potrčao je, mada je bio starac,
I jednom novajliji dao priliku
Da se pokaže muškarac.

Ne uzmimo to za zlo Taju Kendriksu,
Ako već ne možemo da ga odlikujemo časno.
Kada je video zašto je Crnac trčao,
Bilo je suviše kasno.
Taj crnja baš nije imao sreće. I to je sve
Što možemo reći, jasno i glasno.

Sažalimo se na Taja Kendrksa.
Nije mu bilo lako.
Preplašen kao zec, s pištoljem što se puši,
Nije se poduže mak'o,
Prinuđen da sluša naricanje sluškinja
I ropac Crnca što izdiše polako.

Sterling Braun

[pitalica]

IDOLOPOKLONSTVO

Ti si mi dobra bila, zato ti dajem znamen;
Te ruke ljubavničke, prazne k'o što su naše,
Mramorne usne koje poljubac dugi daše,
I grubi zvuk čekića koji razbija kamen.

Jer kapelu ću dići gde naša ljubav svenu,
I tamo ću otići da ti pred licem klečim,
I zanjihaću staro zvono, neka zaječi
Dok mu odjeci rone u daljinu i senu.

Arna Bontan

[pitalica]

NASLEĐE

Sa sobom se zalud borim,
O Trojici svetoj zborim,
Ponavljam u horu s nebom:
''On kamenom, a ti hlebom!''
Usta su mi puna Hrista,
Al' mi savest nije čista,
Dvostruk život krišom vodim:
Ka oltaru kada hodim
Ja pred božjim licem belim
Crnog boga samo želim;
Znao bi on za Golgotu,
Putokaz mu u životu
Uvek samo muke behu,
Porugama i podsmehu
Izložen bi večno bio.
Zato sam i željno snio:
Bogovi u starom kraju
Tebi, Bože, smelo daju
Svoje crte očajničke,
Crne kose buntovničke;
Budi strpljiv samo kada
Tobom smrti strah ovlada,
Al' ako te ošamare,
Krv nek jurne u damare,
Bes pravedni neka skoči
U umorne tvoje oči.Praštaj što za ljudsku veru
Uzimam svoj bol za meru!

Kaunti Kalen

[pitalica]

                  DOGAĐAJ

Kad sam se šetao jednom kroz Stari Baltimor,
   Prepuna srca, glave radošću opijene,
Spazih da neko uporno
   Gleda pravo u mene.

Osam sam godina im'o, bio sam mali veoma
   - A ni on ne beše veći –
Pa se nasmeših, al' on se isplazi odmah
   I samo ''crnjo'' će reći.

Ja videh Baltimor celi, s kraja
   Na kraj, od decembra do maja,
Al' od sveg što doživeh tamo
   Sećam se toga samo.

Kaunti Kalen

[pitalica]

MAGALU

Dolazi leto.
Krivuda halapljivi krokodil.
Kraguj odnosi glupavog šakala.
Flamingo je rumena pega
Na tamnozelenom drveću,
Ne zna se da l' su mu noge
Tananije od vrata.
Iz grla nasmejanog jezera
Izvire zanosna pesma
I uspavljuje lenjog guštera,
Tu čudnu životinjicu,
Na steni gde sunce peče.
U takvom predelu,
Gde boja diše i buja,
Videh Magalu, vatrenih usana,
Crnu kao stablo u noći,
Gde sluša čoveka s belim okovratnikom
I malom crnom knjigom s krstom na koricama.
O, hodi, Magalu! Daj mi ruku,
Pa ću ti čitati pesme,
Šarene reči, anđeoske simfonije,
Nasmejaću ti grlo, raspevaću ti srce.
Ne daj mu da te odmami od kikotave vode,
Tihih jezera, umiljatog lahora.
Ta zar ćeš dati boje tvoga zalaska sunca
I strasna tajanstva tvojih šuma
Za veru koja ti ne dopušta da igraš?

Helen Džonson