ROK POEZIJA

[S.Teller]

Neka ostane zabeleženo i to da je pre nekoliko časova preminuo autor sledećih stihova:

Kopriva


Stojim na tankoj crti
između života i smrti
tanka crvena linija
a ti sve jeftinija

Stojim ispred ponora
iskreno željan odmora
i samo korak, samo napred malo
a ti mi kažeš, iskaći budalo

Nekad sam želeo da smrt
dođe što sporije
a sada možda što skorije

Ref.
Hoću da me pokriva
ljuta kopriva
i neka leska za prutić
smrdljevak ili ljutić

Hožu da me pokriva
ljuta kopriva
i poneki maslačak
da me podseca na Čaćak

Na tankoj crvenoj liniji
skamenjen stojim
i pojma nemam sto postojim

Borivoje Bora Đorđević - Riblja čorba

[Braca]

Evo jednog genijalca, učesnika ne nekom od FAMUSa:

Nema leba bez motike - Propaganda 117

Najbolje bi bilo kad bi bilo kako nikad nije bilo
pa da vidim da l' bih bogu dao nogu il' pao u krilo.
Oni dani dobrovoljnih davalaca suza
Ovo teško vreme plodna zemlja za probleme

Uče me da nema 'leba bez motike, ni vizije bez bunike,
nema meni 'leba bez motike, ni vizije...

Jedan glup ko top, mizantrop, mlad, pobeže u Hilandar.
Za jedne neprilagođen, za druge božjom rukom vođen, jasna stvar.
Kudim sveca iz kreveca,
nudim da mu rane vida
premudra slika sa prehladnog zida.

Znaj da nema 'leba bez motike, ni vizije bez bunike,
nema meni 'leba bez motike, ni vizije...

(Moj Milane, moje lane, a ti udri u ćemane!)

U ime svih nas, ove godine su prošle pune bruka.
Nema više ni bataka kod jataka za gladnog 'ajduka.
Danas svako gleda, kad zagusti da se preda,
gore jedna ruka, gore druga ruka...

I znam da nema 'leba bez motike, ni vizije bez bunike,
nema meni 'leba bez motike, ni vizije...

(Moj Milane, moje lane, a ti udri u ćemane!)

Svako greši u mladosti pa mu zato trunu kosti, prosta stvar.
Svako svoje greške plaća, praznih ruku, punih gaća.
Odo' ja u Hilandar
da kudim sveca iz kreveca,
nudim da mu rane vida
premudra slika sa prehladnog zida.

Aleksandar sretenović / Propaganda 117