SVAŠTARENJE UZ KAFICU

[pitalica]

I eto, hteli ne hteli, zakucali smo se usred decembra. ''Ne volim zimu'' – što rek'o Bajaga – ali nema se kud (bar za veći deo nacije). Zato se treba naoružati strpljenjem i lepim raspoloženjem, a ko ima mogućnosti: neka prespava. Znači, za one bez strpljenja i  bez privilegija, ostaje samo mala, malecna šansa da se bez trauma stigne do proleća. Recimo: začarajte sebe, nađite sjajni zračak sunca u barici raskvašene ulice, neka vam hladne ruke zagreje nečija topla kosa... Ne budite skeptični, sve treba probati. Pokušajte da kažete ''decembar'', a da pri tom zamislite boju reči. Svaka reč ima svoju boju! Ako vam se baš i ne zabeli, bar će vam zvecnuti piskave slovo ''C'' kao dve (tri, četiri...) kristalne čaše zdravice, kao zvončić na irvasu, kao kad se razigrana bebe zaceni od radosti... Ako vam svi ovi pametni saveti ne pomognu, poklanjam vam jedan silogizam, pa ga sami iskoristite na svom primeru - tako da obmanete osećaj hladnoće.

Zamislite komad švajcarskog sira, onog sa dosta rupa.
Što više sira, više rupa.
Svaka rupa zauzima mesto gde bi trebalo da stoji sir.
Stoga, što više rupa, manje sira.
Što više sira, više rupa, i što više rupa, manje sira.
Dakle, što više sira, manje sira!